Ако сте већ гледали 2. епизоду 2. сезоне популарне серије Драгана Бјелогрлића “Сенке над Балканом” онда сте видјели и појављивање једне од најконтроверзнијих личности из династије Карађорђевић, човјека кога сматрају и родољубом и издајником и о чијим намјерама и данас постоје супротстављана мишљења. Ријеч је о кнезу Павлу Карађорђевићу.

Павле Карађорђевић био је једини син кнеза Арсена Карађорђевића, рођеног брата краља Петра И и брат од стрица краља Александра Карађорђевића са којим је био у веома блиским односима, подсјећа Историјски забавник.

Кнез Павле се од 1913. године школовао на Оксфорду у Енглеској, гдје је живио мирним породичним животом са супругом, грчком принцезом Олгом, одржавајући добре везе са британском краљевском породицом и аристократијом. Тек 1925. дошао је у Југославију.

Волио је умјетност, а завршио у политици

Колико је познато, до атентата на краља Александра И 1934. Павле се уопште није бавио политиком већ је и у Југославији наставио да живи повучено са породицом – супругом и дјецом – Александром, Николом и Јелисаветом.

Био је велики познавалац сликарства и умјетности уопште и у свом дому, на Бијелом двору, сакупљао је велики број умјетничких дела, нарочито слике старих мајстора (као што је и приказано у “Сенкама”).

Волио је да путује и маштао је о томе да отвори галерију у Београду. Дјела Импресиониста куповао је државним новцем за Народни музеј, а ова институција је у периоду између 1935. и 1944. носила назив „Музеј кнеза Павла“.

Међутим, његов живот се драстично промијенио након убиства у Марсељу. Кнез Павле Карађорђевић де факто је постао владар Краљевине Југославије од 1934. након што га је краљ Александар Ујединитељ, као предосећајући смрт, тестаментом одредио да постане један од тројице намјесника. Имајући огромно повјерење у свог брата од стрица краљ Александар је од кнеза Павла затражио да сачува Југославију до септембра 1941. када би престолонасљедник Петар Други напунио 18 година и сјео на престо.

Захваљујући овоме, као и чињеници да је припадао владарској династији Павле се убрзо наметнуо као једина стварна власт у Краљевини Југославији, док су намјесници Иво Перовић и Раденко Станковић били само симболичне фигуре.

Балансирајући између сила Европе

Када је у веома турбулентном времену преузео кормило државе, кнез је, користећи искуства краља Александра, покушао да сачува Југославију, баш према жељи свог покојног брата.

Послије кратке владе Богољуба Јефтића, кнез је мандат повјерио способном политичару, дотадашњем министру економије и финансија, Милану Стојадиновићу. Ипак, касније га је, због Стојадиновићеве везаности за Њемачку и Италију, кнез смијенио и дао мандат Драгиши Цветковићу.

Свјестан унутрашњих слабости државе и њене рањивости у случају рата, покушао је да ријеши националне проблеме у Југославији. Зато је успоставио контакт са Мачеком, предсједником Хрватске сељачке странке, како би се ријешило “хрватско питање” и тиме Хрвати “везали” за Југославију.

У спољној политици кнез Павле је проводио политику отклона од Француске, покушавајући да одржи неутралност у све сложенијим европским околностима. У свом дјеловању суочавао се с великим отпором српских политичара, посебно радикала.

А Европа је хрлила у рат…

За све ово вријеме, Европа је полако хрлила у рат – Хитлер је напредовао, Француска је пала веома брзо, Румунија, Бугарска и Мађарска су приступиле Тројном пакту, Грчку је напала Италија…

Хитлеру је било битно да приволи и Југославију да уђе у Тројни пакт, а кнез Павле је тражио да остане неутралан. Ипак, увидјевши да Уједињено Краљевство нема намјеру да заштити Југославију кнез Павле је одлучио да прихвати понуду нациста и југословенска влада потписала је приступање Тројном пакту.

Британска империја обрушила се на кнеза, а потом су га југословенски комунисти прогласили за издајника. Само два дана након потписивања пакта који је Југославију, бар за неко вријеме, требало да спасе рата, 27. марта 1941. широм земље су избиле велике демонстрације које су за посљедицу имале смјену трочланог намјесништва на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем.

Кнез Павле је након државног удара ухваћен и протеран у Грчку. Услиједио је њемачки напад на Југославију 6. априла 1941. и капитулација након само 12 дана.

Окарактерисан као симпатизер нациста, кнез Павле и његова породица су постали заробљеници. Из Грчке британске снаге одвеле су их у Кенију, па у Јужноафричку републику и држале у кућном заточеништву за вријеме цијелог Другог свјетског рата.

Доласком комуниста на власт у Југославији кнезу Павлу и цјелокупној породици Карађорђевића је забрањен повратак у отаџбину. Одлуком Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, он је проглашен издајником народа јер је водио спољну политику приближавања силама Осовине.

Судбина му се осмехнула тек почетком 1947. када су британски краљ Џорџ и тада принцеза Елизабета посетили Јоханезбург и том приликом примили у аудијенцију кнеза Павла и кнегињу Олгу.

Тек 1952. године кнез Павле је први пут имао право да посјети Британију. Присуствовао је сахрани свог вјенчаног кума, краља Џорџа, а био је позван и на крунисање данашње британске владарке, Елизабете Друге.

До краја живота кнез је живио у Паризу. Много мање је путовао, али се посветио умјетности. Сакупљао је слике и ретке умјетнине које је пред крај живота поклањао музејима и галеријама које је волио.

Године 1954. велика несрећа је задесила породицу кнеза Павла и кнегиње Олге. У аутомобилском удесу у близини Лондона њихов син, кнез Никола је изгубио живот. Кнез Павле никада није прежалио смрт сина.

Преминуо је у септембру 1976. године у Неију, крај Париза. Сахрањен је у Лозани, на гробљу Боа-де-Во. Крајем 2011. донијета је одлука о рехабилитацији кнеза Павла Карађорђевића, а његова супруга кнегиња Олга рехабилитована је 2013.

Укинуте су све изречене санкције и посмртни остаци кнеза Павла, кнегиње Олге и њиховог сина Николе ексхумирани су наредне године и пренијети у Саборну цркву у Београду. Два дана касније, 6. октобра 2012. сахрањени су у цркви на Опленцу, у заједничкој гробници Карађорђевића, уз највише државне почасти.

* За текст дјелимично коришени дијелови трибине “25. март 1941. године – случај кнеза Павла Карађорђевића“ одржане у у клубу “Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је историчар Милован Балабан.