Добро је познато да је Иво Андрић једини Србин који је добио Нобелову награду. Међутим, ово није било једино признање којим су се окитили наши земљаци који су се отиснули преко Атлантика и тамо постали угледни и цијењени грађани. Седам Срба у свом поседу има Оскара, а престижну Пулицерову награду која се додјељује за највеће доприносе у новинарству, књижевности и компоновању добила су чак четворица!

Пулицерова награда је америчка награда која се додјељује за највеће доприносе у новинарству, књижевности и компоновању музике. Додјељује се од 1917. године, а основао ју је Џозеф Пулицер, мађарско-амерички новинар и издавач, који је након смрти 1911. сав свој иметак завјештао Универзитету Колумбија.

Током вијека дуге традиције међу добитницима нашла су се и четворица Срба, с тим што је један од њих Пулицера добио чак три пута!

Михаило Пупин

Најпознатији добитник Пулицерове награде међу Србима био је велики научник и проналазач Михајло Пупин. Овај велики научник из банатског села Идвор био је професор на Универзитету Колумбија, носилац југословенског одликовања Бели орао Првог реда и почасни конзул Србије у САД.

Михајло Пупин је током свог научног и експериметалног рада дао значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, потом рентгенологије, а има и великих заслуга за развој електротехнике. Такође је заслужан и за проналазак Пупинових калемова.

Био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета. Добитник је многих научних награда и медаља, а између осталог и Пулицерове награде која му је додјељена 1924. године за аутобиографско дјело “Од пашњака до научењака“.

Преминуо је 12. марта 1935. у Њујорку и сахрањен је на гробљу Вудлаун у Бронксу.

Волтер Богданић

Када пишу о овом човјеку, српски медији га углавном називају “првим пером Америке”. И заиста, ријеч је о новинару који се Пулицеровом наградом окитио чак три пута – 1988, 2005, 2008. године.

Волтер потиче из старе српске колоније у Чикагу. Новинарство и политику је студирао на Универзитету Висконсин, а као професионални новинар почео је да ради 1973. Првог Пулицера добио је 1988. године као репортер „Вол стрит журнала” за истраживање о илегалним медицинским лабораторијама у Америци, на основу којих је написао књигу „Велика бијела лаж”.

Другог Пулицера освојио је за истраживање несрећних случајева у америчкој жељезници, под називом „Смрт под вагонима”, а трећег за истраживачки текст о отровним кинеским производима на америчком тржишту. Тренутно је замјеник уредника истраживачке рубрике “Њујорк Тајмса” и предавач у школи новинарства на Колумбија универзитету.

На овим просторима остаће упамћен по реијчима да му је “српско поријекло важније од свих награда у животу”.

Душан Чарлс Симић

Из родног Београда, Симић је са породицом отишао у Америку 1954. када му је било 16 година. Одрастао је у Чикагу, а дипломирао на Њујоршком Универзитету.

ПЈесме је почео да пише још у средњој школи, а у том свијету је био запажен почетком ’70-их. Данас је рИЈеч о једном од најаутентичнијих авангардних пјесника који је Пулицерову награду добио 1990. за збирку “The Nјorld Doesn’t End”.

Члан Америчке академије за умјетност и књижевност постао је 1995. године. Чарлс Симић је дуго година професор на Универзитету у Њу Хемпширу гдје предаје америчку књижевност и креативно писање.

Као преводилац Чарлс Симић је веома значајан за Србију, јер је преводивши Васка Попу, Ивана Лалића, Милорада Павића, Радмилу Лазић, Новицу Тадића тако допринио популаризацији српске књижевности у САД.

Горан Томашевић

Горан Томашевић, рођен је у Београду, а за агенцију Ројтерс ради од 1996. Више од 20 година један је од најпознатијих ратних фоторепортера, а камером је биљежио сукобе широм свијета –  са простора бивше Југославије, Ирака, Авганистана, Либије, Сирије, Египта, Јужног Судана, Конга, Мозамбика, Бурундија, Нигерије…

За најбољег фотографа агенције Ројтерс проглашен је четири пута, а лист Гардијан 2013. прогласио га је за најбољег новинског фотографа на свијету. Као члан тима Ројтерса, добитник је Пулицерове награде за 2019. годину у “Бреакинг Нењс” категорији, за визуелну причу о стремљењима и очају миграната док су путовали у САД из Централне и Јужне Америке.