Цар Јован Ненад данас је више дио легенде него историје. Кажу да је рођен у „години звијери” и да је имао огроман црни биљег који му се протезао цијелом десном страном тијела.

А опет … можда је само био црномањаст, па је због тога добио надимак. Ипак, колико год чудно звучало, његово царство било је стварно – протезало се на простору данашње Бачке, дијеловима Срема и Баната или на простору који данас познајемо под именом – Војводина.

Од ране задобијене у нападу из засједе, 26. јуна 1527. године, недалеко од Сенте, умро је последњи српски цар. Он се није звао ни Душан ни Урош! Звао се Јован Ненад и владао је малом, самопрокламованом државом која се простирала на просторима данашње Војводине са центром у Суботици.

Али, ово је само крај приче…

Војска Сулејмана Величанственог поразила је угарску војску у чувеној бици на Мохачком пољу 1526. Након тога, територија је подијељена између Турског царства и Хазбуршке монархије, а преживјеле велможе сврстале су се уз двојицу вођа – краља Ивана Запољу и краља Фердинанда.

Управо у то вријеме на сцену је ступио Јован Ненад, мистериозни и данас скоро бајковити вођа Срба.

Историчари данас нису сагласни ко је био, ни одакле је дошао Јован Ненад. Он је тврдио да је потомак српских владара, чак и византијских царева, али било је и оних који су сматрали да је био ниског рода.

Како било, Јован Ненад се показао као веома добар заповједник, који је са једном четом Срба, одмах послије Мохачке битке протјерао Турке из Бачке и загосподарио над овим подручјем као и дијеловима Баната и Срема.

Мали између великих сила, изгледа да му нису недостајали мегаломански снови – своју независну државицу прогласио је српским царством, а себе царем. За сједиште своје „имеприје” изабрао је Суботицу.

– И за оно вријеме, нови владар је био мистериозан човјек. Поданици су га називали цар Јован Ненад, а изван српских средина био је најчешће спомињан као “Црни човјек” због црне пруге у ширини једног прста која му се пружала од десне слепоочнице па све до стопала – истиче историчар Добрица Јовичић и додаје да је једином документу који нам је остао иза овог необичног човјека он потписан као “Јован од Бога послани цар“.

Ово није била једина необичност новог владара. Јован Ненад је живио аскетски – прича каже да је спавао само два сата, а да је сат проводио у молитви. Проповедао је и прорицао и многи су му долазили као светом човјеку. По свједочењу једног његовог савременика “Срби су му хрлили као новом свецу и самом пророку”.

– Мало његових пророчанстава је оставило до наших дана, али је свакако најпознатије оно о томе да ће Турци пропасти. Јован Ненад је себе желио да прикаже као оружје божје и да, у атмосфери слома и очајања, борбу против Турака наметне као једину опцију – објашњава Јовичић.

Народне легенде и вјеру у новог великаша подгријевало је и предање да је рођен у “години звјери” – 1492. године од када сваког тренутка може да настане смак свијета.

Народ га је волео, али не и друге војсковође
Са Јованом Ненадом остале српске велможе и деспоти углавном нису хјеле да имају никакве везе, а интересантно је да о овом човјеку нема помена ни у љетописима из оног времена.

– Било је то доба када се за превласт борио велики број деспота. Већина њих била је потпуно неважна. Угари су их користили за своју личну корист, а они су пак бринули само о својој личној користи. Појава Јована Ненада зато је некима од њих сметала више него непријатељима јер су у ситуацији у којој је свако бринуо само за себе, одједном појавио човјек који је говорио о заједничком отпору и уједињењу – сматра Јовичић и додаје да постоје индиције да је Јован Ненад узео титулу цара баш да би се разликовао од тих других, грамзивих деспота.

Јован Ненад се показао као добар војсковођа. Осциловао је између Запоље и Фендинанда и користио их бар колико и они њега – у борби против јачих Турака којима је његово „царство” било прво на удару.

Од тренутка када је Јован Ненад стао из Фердинанда, Запоља је на њега слао једну војску за другом, али их је “цар” све побјеђивао, истина уз велике губитке.

На путу до Фердинанда са чијом војском је требало да се уједини, Јована Ненада је смртно ранио један Запољин присталица. Ово је био и крај његове мале државе, а за дуги низ година и снова о ослобађању Срба од турске власти.

Данас, цар Јован Ненад више је дио легенде него историје. Ипак, има оних који његово “српско царство” сматрају зачетком онога што данас знамо под именом Војводина.

– Називати Јована Ненада “оцем Војводине” свакако је мало претјерано, али је истина да се његова држава простирала управо на простору ове српске покрајине. Он је први дошао на идеју да на просторима јужне Угарске створи засебну словенску државу. Ову идеју касније ће преузети сви српски војвођански прваци иако нико од њих Јована Ненада неће помињати као претечу – закључује историчар.

Да посвједочи и подсети на ову необичну историјску личност у Суботици је Јовану Ненаду у два наврата подизан споменик – први је 1941. године срушен од стране мађарских окупатора, а други, подигнут 1991. и данас стоји на градском тргу. На њему пише:”Твоја је мисао побједила”.