Ово је споменик родољубима који су стријељани у затвору Гестапоа гдје су зверски мучени и обешени 17. августа 1941. године на Теразијама за вријеме Другог свјетског рата, подигнут је 1983. године.

Стријељани су од стране окупатора (Нијемаца) само зато што су Срби. Ово је прича које нема у уџбеницима историје.

У затворском дворишту стрељани су ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић, њихова беживотна тијела остављена су да данима висе на стубовима јавне расвете на Теразијама, а циљ окупатора је био да заплаши и од ослободилачке борбе одврати народ Србије, подсјећа портал Српска историја.

Плоча са именима жртава је нестала, а споменик поред ког прође више хиљада људи непознат је многима од њих.

На Теразијама у непосредној близини Игуманове палате 1983. год постављена је и бронзана плоча са епитафом и именима страдалих. Рељеф приказује призор вјешања петорице Београђана.

У међувремену, плоча је нестала, а споменик, поред којег дневно прође више хиљада људи, је заборављен и врло мали број људи зна нешто о њему.

И поред тога што се споменик налази у центру града и висок је четири метра, стоји потпуно занемарен – без плоче и имена људи који су на том мјесту данима висили обешени. Чија је ово срамота?