Биљежећи српску историју од великог жупана Стефана Немање па до посљедњег владара једне српске династије, међу именима њихових супруга, љепотом и учесталошћу, убједљиво се истичу два имена.

Најчешће су то биле грчке принцезе византијског порекла – чак њих 10. Затим је било 8 Српкиња, 4 бугарске принцезе, 3 мађарице, 3 Румунке, 2 Италијанке, једна Францускиња… Од њих 33 само 4 из новије историје нису биле племићког рода, већ грађанке (Карађорђева Јелена, Александрова Персида, Милошева Љубица и краљица Драга).

Од свих владара краљ Милутин Немањић женио се највише пута – чак пет, док млади краљ Милан Обреновић, брат кнеза Михаила, једини није стигао да се ожени с обзиром да је умро у двадесетој години.

Име Јелена носило је највише супруга српских владара, чак 8. То су биле жене краља Уроша И, Милутина Немањића, цара Душана, затим краља Вукашина Мрњавчевића, деспота Стефана Лазаревића, Лазара Бранковића и Стефана Томашевића и супруга вожда Карађорђа.

Ово име носиле су и српске принцезе: Јелена Балшић, девојачко Лазаревић, кћер кнеза Лазара и кнегиње Милице, принцеза Јелена Карађорђевић – најстарије дијете краља Петра Првог Карађорђевића и краљице Зорке…

Јелена потиче од грчког “Хелена” или “Елена”, а коријен овог имена је у ријечи “хеле”, што значи сунчева свјетлост, сјај, блиставост.

Према хеленској легенди, то је било име најљепше жене свијета, ћерке Зевса. Помиње се и у Хомеровој “Илијади” – лијепу Јелену, жену спартанског краља уграбио је тројански принц Парис и због тога је вођен Тројански рат.

Међутим, важан је и друга Јелена – мајка цара Константина Великог, који је Миланским едиктом прогласио вјерску толеранцију и тиме укинуо прогон хришћана, а Константин и Јелена су проглашени за светитељима.

Најбројније послије Јелене, биле су Ане. Међу њих пет спадају жена великог жупана Стефана Немање, трећа жена краља Стефана Првовенчаног, жена краља Радослава, четврта супруга краља Милутина, као и једна од жена цара Уроша И.

Име потиче из старохебрејског “Ханнах” тј. “ханна” од корена х-н-н, у значењу “милост, захвалност” , што је касније прешло у латински језик те се изговарало “Анна”. Име је мајке Богородице Марије, па је у разнима варијантама постало популарно широм хришћанског свијета од најранијих времена до данас. Од овог имена изведена су имена Анета, Анита, Аница, Анка, Анкица, Ања… У посљедњих неколико деценија, чак, ово име је на самом врху на листи најчешће даваних имена дјевојчицама у Србији.

Међу значајнијим именима издвајају се свакако и Марија. Ово име носила је друга супруга Стефана Дечанског, византијска принцеза, која је била чак 40 година млађа од свог супруга. Остало је и свједочанство о томе колико је Стефан волио и поштовао Марију, кроз причу о томе да је о побједи над Бугарима код Велбужда 1330. најпре обавестио њу, па тек онда Државни сабор.

Друга значајна Марија била је југословенска краљица, румунска принцеза и супруга краља Александра Ујединитеља. Била је велика добротворка и једна од најистакнутијих жена у нашој историји, наводи Опанак.

Име Марија је латинска форма хебрејског имена Мирјам (Мирyам מִרְיָם). Спада међу најстарија позната женска имена, веома заступљена у хришћанским земљама. Само значење имена није сасвим разјашњено. У различитим језицима има различита тумачења: она коју Бог љуби, узвишена, она која је вољена, госпођа, газдарица, лепа, милостива…

Не смемо заборавити ни имена као што су Милица, Теодора, Јелисавета, Јевросима, Оливера, Симонида, Персида, Зорка, Љубица, Јерина, Наталија, Каталина/Катарина, Мара, Драга…