У данашње вријеме, у градовима који никада не спавају и гдје свјетла стално горе и растјерују мрак, већина становништва ће вам рећи да су легенде наших старих „глупости и бапске приче“. Ипак, у унутрашњости Србије, по малим варошима и забаченим селима, прича је потпуно другачија. Управо ако се тих дана затекнете на неком од ових мјеста, неки бака или дјека сигурно ће вас упозорити да никако не крећете на пут кући по мраку, а да би вам најбоље било и да вас ни сумрак не затекне на отвореном.

Од 10.јануара па све до Богојављања, 19. јануара, трају “Некрштени дани”!

Ријеч је о веровању које је од давнина јако и дубоко уткано у свијест нашег народа, па ће вам старији и данас објаснити да је ово период године када Исус Христ још увек није био крштен и да је због тога и данас у ово доба земља отворена да мртви излазе, а заједно са њима и ђаволи и разни други демони, подсјећа Историјски забавник.

Ове нечастиве силе владају од тренутка када се смркне па све док не запјевају први пјетлови. Због тога, народ каже, преко ноћи никако не треба излазити из куће. Онај ко се усуди да путује након заласка сунца, каже предање, неће добро проћи, а ако неко баш мора да излази требало би да са собом носи бијели лук, крст или неки оштар метални предмет.

Слично, у неким крајевима Србије још се и данас пажљиво пази да у Некрштене дане жене никако не преду, не ткају и не перу. Напољу се не оставља ништа бјело, а нарочито се брине да ван не остане дјечја одјећа јер би зле силе бајалицама и уроцима могле преко ствари да нашкоде дјеци.

По неким селима, нарочито у Влашким крајевима, крије се чак и свјетлост из кућа тако што се на прозоре стављају завјесе или спуштају ролетне. Ноћу се не пије вода јер предање каже да се демони увлаче у кућне посуде и ту вребају неопрезне.

Народ каже да Некрштени дани нису добро вријеме за рађање. Вјерује се да ће дјете које дође на свијет између Божића и Богојављања бити болешљиво и несрећно. Да би се малишани “одбранили од урока”, стари су смислили ово – дјеца рођена у Некрштене дане морају сваке године у том периоду да са собом носе посебну кошуљу, ткану на камину.

Ако вас све ово растужује и чини неспокојним, не брините! Како би “одагнао биједу и смањио муку” у овом суморном периоду, народ је смислио и “противлијек” за Некрштене дане – некада су по селима и градовима у Србији на све стране ишле маскирне поворке које су представљале духове, чудовишта и мртве претке. Ови коледари су се кретали од куће до куће и тражили прилоге: сланину, јаја, месо, брашно, млијеко, ракију и вино…

Слично западној Ноћи вештица, након скупљања ових понуда читаве породице би се окупљале око трпезе и уживале у храни и пићу. Некрштени дани увијек су мрсни, а не пости се чак ни сриједом ни петаком. Само је Крстовдан дан за пост, а он пада непосредно уочи Богојављања.

Вјерује се да ће граја, музика и смијех отјерати нечастиве силе. А уз храну, пиће и “чашицу разговора” сваки страх и мука се лакше поднесу и бриже прођу.