Светозар Глигорић Глига био је наш најпознатији спортиста деценијама. Шахиста, пристојан, фин… говорио је 10 језика, а опет био ћутљив и повучен.

Светозар Глигорић

Звали су га у госте највећи научници, спортисти, државници, умјетници… сви који су нешто значили широм планете. Данас, свјетска награда за фер-плеј носи његово име!

Светозар Глигорић са надимком Глига по којем је био познат широм свијета, рођен је 1923. у Београду. Као и већину дјечака у то вријеме привлачио га је фудбал и тек након што је на једној утакмици поломио руку Глига је, гледајући старије како играју шах, са 13 година открио игру која ће му промијенити живот.

Како није имао новца, прву таблу направио је од чепова за вино. Таленат се одмах показао и са 15 година Светозар Глигорић Глига био је првак Београда, а са 16 је добио титулу мајстора, наводи Историјски забавник.

У сам освит Другог свјетског рата, дјечак доживљава трагедију – умире му мајка, а како је без оца остао још раније, постаје сироче. Чувени београдски хирург др Нико Миљанић, такође пасионирани шахиста узео га је у своју кућу.

– Кад има за моје троје дјеце, биће и за овог дјечака! – рекао је.

Др Нико је још једном спасао живот Глиги. На самом почетку Другог свјетског рата одвео га је са својом породицом у Црну Гору гдје су се склонили. Те 1943. Глига одлази у партизане и учествује у борбама пуне 2 године. Желио је и на Сремски фронт, али увидјевши младићеву генијалност, почетком 1945. Штаб га извлаци из борби и даје му задатак – да оснује Спортско друштво Црвена Звезда.

Ипак, парадоксално, Глига ће до краја живота играти за Партизан!

Познатији од Тита!

Након краја рата Глига се озбиљно посветио шаховској каријери. Побјеђује у Пољској и то тако што је савладао будућег првака свијета – Руса Василија Смислова. Након овога постаје звезда, а сви свјетски медији пишу да се појавио шаховски геније који долази ван СССР-а.

Светозар Глигорић постао је велемајстор 1951. и тада је почео његов успон ка врху. Освојио је 13 шаховских олимпијских медаља – једну златну, 6 сребрних и 5 бронзаних.

Глига је 3 пута био близу тога да постане првак свијета, али му је та титула ипак на крају измакла измакла. У каснијим годинама је истакао да му није жао због тога и да није могао да жртвује све што је лијепо у животу само да би се “попео на шаховски Олимп”.

Ипак, то му није сметало да постане велики. Побједио је на стотинак турнира, често без иједног пораза. Против чудесног и чудног Фишера, највећег у шаховској историји, свеукупно је изгубио резултатом 6-4 уз 6 ремија.

Године 1958. проглашен је за најбољег спортисту Југославије оставивши иза себе фудбалере Стјепана Бобека и Драгослава Шекуларца, атлетичара Фрања Михалића и гимнастичара Мирослава Церара. Захваљујући њему, Југославија је важила за другу шаховску силу у свијету, одмах иза СССР-а, а страни медији често су у шали говорили да је Глига толико популаран да је “познатији и од самог Тита”.

На олимпијским играма увијек је био прва табла Југославије и освојио је недостижних 13 медаља играјући увијек против најбољег играча из друге државе. Био је првак Југославије, тада велесиле, 12 пута, а по њему се и данас зову многи шаховски клубови широм Србије.

Спортиста за примјер

Глигу савременици описују као сјајног човјека. Често се говорило да “није чудак”, каквим су понекад сматрани тадашњи асови шаха, игре која је прије свега испит ума. Јер док су Ботвиник, Петросјан, Фишер и многи други даноноћно вјежбали игру на 64 поља, Глига је радио као новинар, писао за најтиражније југословенске новине и био извјештач свјетских медија.

Њему се једноставно вјеровало! Глига је био омиљен и сви су вољели да буду у његовој близини. Зрачио је оптизмом, а остало је забиљежено да је чак и неповјерљиви Фишер у Глиги пронашао пријатеља и да је становао код њега сваки пут када би долазио у Београд.

Нема континента на коме није играо. Борио се да шах добије заслужено мјесто под сунцем у вријеме када је Запад, због доминације Совјета, ниподаштавао

овај спорт, а колеге су га поштовале као поштеног играча који се никада не буни, не зове судије нити тражи да врати потез.

– Шах чини част људском роду – често је говорио Глига цитирајући Волтера.

Шахиста међу пјевачима

Глига се недуго послије Другог свјетског рата оженио Даницом и била је то љубав за сва времена. Били су у браку близу 50 година, све до њене смрти 1994. године, наводи аутор текста Добрица Јовичић, проф. Историје.

.

У пензији је уписао Филолошки факултет да сасвим усаврши енглески језик. Пропјевао је јавно у емисији „Образ у образ!“, Милене Дравић и Гаге Николића.

Посљедњих 10-ак година живота, одушевљен музиком, научио је да свира клавир, компонује, а са 88 година издао је и свој албум „Како сам преживио 20. вијек“!

Генијалан, ведар, очаран животом, Светозар Глигорић Глига отишао је у свјетску историју са 89 година. Преминуо је у Београду 14. августа 2012. а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.