У тој вишеспратној грађевини столовали су и Немањићи, а међу њима и краљица Јелена Анжујска, која је из Требиња владала српским земљама крајем тринаестог вијека

Археолошка истраживања у Требињу, открила су да је сахат-кула, из XВИИИ вијека, надзидана на средњовјековне темеље вјероватно палате или дворца са црквом и звоником. У тој вишеспратној грађевини столовали су и Немањићи, а међу њима и краљица Јелена Анжујска, која је из Требиња владала српским земљама крајем тринаестог вијека.

Испод самог музеја откривен је наставак широких бедема, све упућује на то да је овдје заиста постојао град са палатом и црквом. Требиње се помиње још у X вијеку, као сједиште жупе Травуније и кнеза Војислава.

Од 1168. до 1375. је под влашћу Немањића, и по смрти краља Уроша, краљица Јелена Анжујска, из ових двора влада српским земљама. Али, та богата прошлост, остала је под новим грађевинама – прво из турског, а потом и аустроугарског периода.

„Од 2013. у пар наврата су вршена ископавања у дворишту музеја и тада је откривена у ствари, грађевина, један грађевински комплекс који чине бедеми, који су ширине метар четрдесет, уз те бедеме, правоугаони објекат који би могао да буде нека врста палате. Такође, испод сахат-куле, која је изграђена 1738. године, на нивоу од два метра дубине, ниво средњовјековног утврђеног Требиња и степениште које води на тадашњи звоник“, наводи директорка Музеја Херцеговине у Требињу, Ивана Грујић, преноси РТС.

У архиву музеја, пронађена су и писма проте Стевана Правице, с почетка XX вијека, која потврђују ту претпоставку: он се обраћа Земаљској влади и музеју у Сарајеву, митрополиту и тадашњем начелнику општине Требиње, и моли да се истраже остаци требињског манастира, али и спречи на том мјесту предвиђена градња аустроугарског војног објекта.

„Он је у посљедњем писму написао да је покушао све што је до њега, али да није успио никога да заинтересује и да спријечи изградњу аустроугарске касарне, управо на мјесту средњовјековног старог града“, објашњава директорка Музеја Херцеговине.

Од 1989. овде је Музеј Херцеговине. Двориште је затрпано почетком XX вијека, ниво знатно подигнут и тек археолошка ископавања откривају старије грађевине.

Успостављена сарадња са Заводом за заштиту споменика културе Србије, наравно и са Заводом у Бањалуци, даје наду да ће се прича о требињском средњовековном граду наставити – истраживањима, презентацијом, евентуално и реконструкцијом читавог комплекса, објавио је портал Лепоте Србије.