Манастир Јовање се налази на лијевој обали Западне Мораве на Каблару.

Манастир се први пут помиње у турском дефтеру око 1540. године. По старом, усменом предању, каже се да су манастир подигли монаси са Свете Горе Атонске, који су побјегли испред најезде пљачкаша и да је то било „прије Косова„. То исто свједочи натпис изнад цркве.

Вук Караџић у списима из 1824. године приповједа, да је манастир Јовање био лавра, из које се заповједало и судило свим осталим манастирима око Каблара и Овчара. По изгледу, величини и љепоти, тадашњу цркву он ставља на прво мјесто међу храмовима под Кабларом. Некада је овдје дјеловала преписивачка школа, што свједочи једно рукописно јеванђеље из средњег вијека, које се чува у Бечу, наводи портал Лепоте Србије.

Манастир је много пута пљачкан и рушен. Обновљен је 1840. године али се убрзо поново претвара у рушевину, све до 1936. године када је, са благословом Пресвете Богородице и Светог владике Николаја Српског, оживио и поново почео да служи Богу и људима. „Ово је рајско мјесто којем нема равна ни у Светој Гори атонској“ – речи су Рафаила Хиландарца, које је изговорио када је 1937. године, довео 12 монахиња из манастира Калиста у вијековни, стари манастир али напуштен, запуштен и опљачкан. Упркос свим недаћама манастир је обновљен.

Изградњом хидроцентрале „Међуврсје“ 1954. године, манастир Јовање је потопљен и премјештен на нову локацију, са Кабларске стране на лијевој обали Западне Мораве, „сакривен“ у шуми, на малој заравни у подножју Јовањског брда. На брдо на коме је манастир данас, монахиње су измјестиле монашко гробље, камен и стубове старе цркве. Нова црква је освећена 1959. године.

Манастир Јовање се прочуо по помоћи и чудима која чини чудотворна икона Мајке Божије Јовањске, Брзопомоћница, која се накази у овом храму, а која је дар духовника овог манастира, Серафима Руса. Многе је исцјелила, тужне развеселила а несрећне утјешила.