Прошла је 31 година од страдања 14 бораца чете „Петар Пандуревић“. Убијени су у нападу муслиманских снага на српске положаје на Требевићу.

Заједно са својим саборцима 8. јуна 1992. године погинуо је и њихов командант Петар Пандуревић, подсјетила је Срна, пренио је Глас Српске.

Муслиманске снаге напале су српске положаје у тренутку сахране 45 бораца који су убијени 4. јуна у Жепи, у покушају да пробију ослабљену одбрамбену линију на Требевићу и продру у дубину српске територије.

Предсједник Предсједништва Борачке организације општине Пале Јасна Лазаревић Гавриловић рекла је раније новинарима да су српски борци изгинули на Требевићу и то само четири дана послије масакра бораца у Жепи. „Од 4. до 8. јуна су најтужнији дани у Палама, јер је у кратком периоду изгубљено највише бораца и зато је тешко било шта рећи. Борци су дали све што су имали како би Пале током Одбрамбено-отаџбинског рата биле слободне, у миру, а цивилно становништво се никада није осјећало угрожено“, истакла је Гавриловићева.

Она је навела да је борба на Требевићу једна је од најзначајнијих и најбоље свједочанство српске слободе за опстанак Пала 1992. године, те додала да чувањем сјећања на погинулу и преминулу браћу не дозвољавају да буде срушен темељ опстанка српског народа на овим просторима.

Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Короман рекао је да су за Пале 4. и 8. јун најболнији у историји. „Наша обавеза је да сваке године на достојанствен начин одајемо помен српским херојима зато што заборав води ка понављању и то треба преносити на будуће генерације како не би заборавили сва дешавања у протеклом рату“, истакао је Короман, те додао да су Срби једноставно бранили своја огњишта, породице.

Један од чланова чете „Петар Пандуревић“ Зденко Симанић истакао је да је јако битно подсјећати се жртава бораца, јер оно што је учинила ова чета изузетно је

важно за Пале и Републику Српску. „Шта се тада дешавало знају само они коју су преживјели. Било је страшно. Ми смо били на сахрани борцима који су погинули 4. јуна на Жепи, а то су муслиманске снаге искористиле јер су српске линије биле ослабљене. Брзом интервенцијом са сахране смо отишли како бисмо зауставили непријатеља да не прође преко Требевића и дође до Пала“, присјећа се Симанић.

Он је додао да су успјели да одбране српске положаје на Требевићу и непријатеља врате на њихове положаје, уз губитке. Чета „Петар Пандуревић“ формирана је почетком одбрамбено-отаџбинског рата. Имала је 200 бораца, чувала је српске положаје на Требевићу и била је на бројним ратиштима широм Републике Српске.