Трагични су и срамотни подаци да од 1945. године на Београдском универзитету није одбрањен ниједан докторат о усташком логору Јасеновац и геноциду над Србима.

На првом представљању „Аналитичке библиографије часописа и зборника Музеја жртава геноцида 1992-2022“, директор овог музеја Дејан Ристић је рекао да је овај музеј за својих 30 година постојања објавио више од 500 наслова о злочинима над српским народом у Другом свјетском рату, што је неупоредиво више у односу на оно шта су о геноциду над Србима писала читава српска научна заједница чији је допринос овој теми веома скроман.

„Нико није написао ни студију. То је трагично, тај темељни вишедеценијски нерад српске научне заједнице. Не можемо се подичити капиталним делима националне историографије“, рекао је Ристић, јавила је Срна, пренио портал палеливе.

Он је оцијенио да се знање студената историје на Филозофском факултету у Београду о Другом свјетском рату завршава са знањем из средње школе, те да је срамотно што је на Филозофском факултету Други свјетски рат изборни предмет. „На страдању српских цивила на територији бивше Југославије и Европе у Другом светском рату нико на Филозофском факултету у Београду не може да докторира, јер не постоји ниједан ментор за то на том факултету“, рекао је Ристић.

Ристић је додао да су изузетно ријетки и храбри они коју се се опредијелили да се тиме баве у Србији. „Кроз ову библиографију, Музеј је покушао да спаси образ и част српске научне заједнице“, рекао је Ристић.

Промоција је одржана у атријуму Народне библиотеке Србије, а приређивач ове капиталне студије, као и претходне „Библиографије издања Музеја жртава геноцида 1992-2022“, је историчар Наташа Симић, која је и виши библиотекар у овој библиотеци. У питању су капитална дјела која на једном мјесту представљају цјелокупну издавачку дјелатност Музеја жртава геноцида у првих 30 година његовог постојања, коју чини чак 127 научних монографија и 397 стручних и научних радова.

Ова збирка монографија, стручних и научних радова без икаквог премца представља најзначајнију и најбогатију ризницу података и научних сазнања у вези са темом ратних злочина, злочина против човјечности и злочина геноцида почињених над Србима на подручју Независне Државе Хрватске (НДХ), као и над Јеврејима и Ромима.

Симићева је на једном мјесту сабрала, библиографски обрадила и презентовала цјелокупну издавачку ђелатност ове Музеја жртава геноцида, као јединствене установе културе од националног и међународног значаја. Симићева је на промоцији захвалила Музеју жртава геноцида на указаном повјерењу да приреди и ово дјело, које је илустровано фотографијама из овог музеја.
Она је додала да дјело садржи три регистра – именски, предметни и регистар наслова.