У НДХ је током Другог свјетског рата извршен геноцид над Србима, а највећи број њих убијен је на кућним праговима и на многобројним локалним стратиштима, истиче Лозо.

Систем НДХ логора Госпић-Јадовно-Паг у којем је убијено 40.123 људи од којих 38.012 Срба и 1.998 Јевреја садржио је више од 30 крашких јама у које су жртве бацане и усмрћиване на најсуровије начине, што је једна од карактеристика геноцида извршеног над српским народом у НДХ, изјавио је за Срну Предраг Лозо, историчар у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, пренијеле су Новости.

Он је навео да су у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг мученички постардала два архијереја и 71 свештеник, монах и богослов Српске православне цркве, чиме се потврђује намјера да се српски народ прво обезглави, остави без елите и вођства, а затим и потпуно уништи у новоуспостављеној хрватској држави те за Србе библијске и страдалничке 1941. године.

ЈАДОВНО СА ЈАСЕНОВЦЕМ ЧИНИЛО ОСОВИНУ ЗЛА НДХ

„Овај комплекс логора основан је на самом почетку функционисања НДХ и заједно са каснијим, много познатијим Јасеновцем чинио је њену осовину зла, кичму односа према Србима, Јеврејима и Ромима. Комлкес логора смрти Јадовно-Госпић-Паг основан је, на глобалном плану, знатно прије дефинитивног `рјешења јеврејског питања` у нацистичком поретку и зато је значајан за изучавање Холокауста“, истакао је Лозо, поводом предстојећег обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године.

Лозо је напоменуо да је функционисање овог злогласног логора за Србе и Јевреје прије устанка српског народа у НДХ било незгодно за послијератну власт која се држала својеврсне наративне симетрије у злочинима и жртвама „свих народа и народности“.

„Њега је веома тешко и хронолошки било повезати са догађајима из `револуције` као што је рађено за јасеновачки комплекс и Козару, рецимо. И то су неки од разлога зашто је дуго Јадовно, симболичког имена, било у сјенци озбиљних истраживања и меморијализације“, рекао је Лозо.
Он је навео да, посматрајући карактеритике овог система логора смрти, историчари и други посленици прошлости итекако могу извући законитости и карактерситике цјелокупне НДХ, па и одшкринути неке до сада необрађене аспекете и теме изучавања.

У НДХ ИЗВРШЕН ГЕНОЦИД НАД СРБИМА

У НДХ је током Другог свјетског рата извршен геноцид над Србима, а највећи број њих убијен је на кућним праговима и на многобројним локланим стратиштима, истиче Лозо.

Он је указао да је извршење геноцида над Србима у НДХ планирано и прије почетка Другог свјетског рата. Два највећа система логора смрти, истиче Лозо, су Госпић-Јадовно-Паг који је функционисао од априла и маја 1941. до половине августа 1941. године и систем логора смрти Јасеновац од краја августа 1941. до 22. априла 1945. године, када је посљедња група јасеновачких логораша извршила пробој. „Осим ових система, постојао је и велики низ појединачних мјеста затварања и логорисања становништва. Ту су најкарактеристичнији логори за ђецу или логори за свештенике у Цапрагу“, рекао је Лозо. Он је истакао да у колективном памћењу Срба данас многа од мјеста страдања – Пребиловаци, Стари Брод на Дрини, Дракулић, Шарговц и Мотике.

Лозо је напоменуо је Паг и прије почетка функционисања логора од усташа разматран као мјесто уништења Срба и других за усташки режим непожељних, истичући да је прве логораше пријератна госпићка казнионица примила већ 10. априла 1941. године, на дан оснивања НДХ. „Касније су у ове и друге објекте логора који се ширио допремане жртве, не само из околине, него и са територије читаве НДХ, од Херцеговине, Семберије, Срема, Сарајева. За ту намјену НДХ је употребљавала жељезничку инфраструктуру, користећи чињеницу да је Госпић био значајно жељезничко чвориште“, рекао је Лозо.

Навео је да је у оквиру овог комплекса, који се од Госпића ширио до Јадовног и локалитета Чачић-Долац у планинским врлетима Велебита, па преко Оштарија до камене пустиње острва Паг, основан и први логор за жене и ђецу у мјесту Метајна на пашком острву, у просторијама некадашње школе.

У ЈАДОВНОМ УБИЈЕНО 40.123 ЉУДИ

Он је нагласио да је захваљујућу животном ђелу српског историчара Ђуре Затезала, дугогодишњег директора Архива у Карловцу, Јадовно добило монографију у два тома у којим је документовано да је кроз овај логор прошло више од 42.000 људи, а да је убијено њих 40.123, од којих 38.012 Срба и 1.998 Јевреја.

Лозо каже да је Затезало поименично пописао 10.502 жртве.

„Највећи обим логор је имао током друге половине јуна 1941. године. Посљедњи логораши овог система, који је затворен на интервенцију Италијана половином августа 1941. године, њих нешто више од 2.000, били су уједно први јасеновачки логораши“, изјавио је Лозо. Поручио је да смо као друштво и појединци дужни да памтимо жртве овог сиситема логора, јер, осим цивилизацијске обавезе потомака према убијеним прецима, памћење подарзумјева и извлачење поука и повећање активности на незабораву.