ЗАБРИНУТ ОВИМ Свети архијерејски сабор је на своме редовном засиједању 1969, под АЦБр. 20/зап. 54 тач. 3, донио ову одлуку:

„Умолити његово Преосвештенство Епископа рашко-призренског Г. Павла да стално извјештава Свети архијерејски синод о сваком случају насртаја на

црквена лица, цркве и црквену имовину од стране грађана албанске националности, да би се о сваком конкретном случају одмах извијестила Савезна и Републичка верска комисија“, подсјећају Новости.

На истој сједници Светог архијерејског сабора (19. маја) одлучено је да се предсједнику СФРЈ, Јосипу Брозу Титу, упути слиједећа представка:

„Господине Предсједниче,

Наша Црква је преко својих органа обавјештена о многим изгредима који се чине у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Kосово према Српској православној цркви и њеним члановима, не само изгредима него и формалним незаконитим поступцима. Због тога смо принуђени да се овим обратимо Вама за заштиту.

Начела слободе, која Устав СФР Југославије гарантује свима својим грађанима, без обзира којој националности и вјерском убјеђењу припадају, сматрамо да треба да буду примењена и према Православној цркви и њеним вјерницима у Социјалистичкој Покрајини Kосово, а наиме, да се обезбиједи слобода живота и сигурност имовине и онемогући насиље са стране албанске националности, који су у Покрајини национална већина.

Наш Свети архијерејски синод обраћао се поводом конкретних случајева, више пута надлежним органима СР Србије, као и Савезном извршном вијећу, али се стање не поправља.

Донекле ово насиље попусти, да би се јавило на другом крају и још озбиљнијем виду. За посљедњу годину дана оно узима све теже облике. Не само да је у питању уништавање усијева у пољима, уништавање шуме (ман. Девич, Дечани, Гориоч код Пећи), рушење надгробних споменика (Kос. Витина и др.), него и физички напади, чак и на жене и монахиње (прошле године у ман. Бинчу код Kос. Витине, у Мушутишту код Призрена, тако и овог прољећа у ман. Девичу, гдје је нанијета тешка тјелесна повреда игуманији истог манастира, сјекиром рањен један искушеник ман. Дечана, каменом ударен у главу јеромонах ман. Гориоча, камењем нападани свештеници у околини Kосовске Митровице итд.), што је довело до исељавања наших вјерника из тих крајева.

НЕ ЖЕЛИМО ДА СТВАРАМО проблеме око оваквих незаконитих поступака, али смо принуђени да се заузмемо за чланове наше Цркве који нам се стално обраћају. Стога Вас молимо да овим нашим невољама изволите поклонити Вашу пажњу, да би се спријечили даљи овакви незаконити поступци.

Захваљујући Вам, Господине Предсједниче, на разумијевању и предусретљивости према нашим проблемима, молимо Вас да примите изразе особитог поштовања Светог архијерејског сабора Српске православне цркве“

Предсједник Републике, Јосип Броз Тито, 23. маја 1969, на ово одговара:

„Примио сам ваше писмо од 19. маја, у коме ме обавјештавате да је у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Kосово било изгреда према Српској православној цркви и њеним припадницима. Изражавам своје жаљење због поступака, који су наведени у вашем писму, а који представљају повреду Устава СФРЈ.

Kао Предсједник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије учинићу све да се спријече изгреди и незаконити поступци, те да се обезбиједи слободан живот и интегритет свих грађана, као и сигурност њихове имовине.

Ваше писмо, заједно са мојим гледиштем о потреби предузимања одлучних мјера за заштиту законитости, доставићу Извршном вијећу Скупштине Социјалистичке Републике Србије.“

Свети архијерејски синод је умолио Његову Светост Патријарха Г. Германа да Предсједнику Републике захвали на овом одговору. Истовремено је одлучио да се одговор у препису достави свој Г. Г. епархијским архијерејима (Син. бр. 1879/зап. 408 од 27. 05.1969. године).