У Станојевићевим мемоарима стоји реченица, коју је чуо иза затворених врата, а изговорио је генерал Kоста Протић: „Јоване, па зар не желиш да се српска тробојка прва завијори на Марсу?“ Белимарковић је пристао.

Веома мали број људи је упознат са „Српским свемирским програмом“. Још мањи број зна да је то најстарији свемирски програм на свијету. Сама идеја сеже 126 година у прошлост. Потиче, то већ не изненађује, од најумнијег Србина који је ходао земљом у посљедњих шест вијекова, пише магазин.новости.рс

Никола Тесла је боравио у Србији 1892. године како би промовисао своју „наизменичну струју“, током „рата струја“ са Едисоном. Међутим, истина је унеколико другачија. Тесла је у Србију дошао да би остварио једну од својих најгенијалнијих идеја – а то је „свемирски програм“.

Тесла је ову идеју крио од Американаца, желио је да народ из којег потиче буде први који ће стићи на Мјесец, Марс, Венеру, Јупитер… И даље, како се програм буде развијао.

Међупланетарни брод

Прије доласка у Србију 1892. године, контактирао је намјеснике малољетног Александра Обреновића: Јована Ристића, Kосту Протића и Јована Белимарковића.

Тесла је у јуну 1892. уговорио сусрет са намјесницима, којем су, осим ове тројице, присуствовали министар просвјете Андра Митровић и физичар Ђорђе Станојевић, са којим је Тесла раније успоставио блиску сарадњу. Станојевић је виђен за директора „Српског свемирског програма“, човјека у сталној вези са Теслом. Том приликом, намјесницима су представљени планови за изградњу међупланетарног брода по Теслиним прорачунима.

Идеју су објеручке прихватили намјесници Ристић и Протић, али се Белимарковић згрозио, како је рекао „сокоћалом“, чији су му цртежи показани. Услиједио је разговор три намјесника, док су Тесла, Митровић и Станојевић у сусједној соби чекали да Ристић и Протић убиједе Белимарковића да прихвати план. Требало им је више од два сата убјеђивања не би ли Белимарковића натјерали да промијени мишљење.

У Станојевићевим мемоарима стоји реченица, коју је чуо иза затворених врата, а изговорио је генерал Kоста Протић: „Јоване, па зар не желиш да се српска тробојка прва завијори на Марсу?“ Белимарковић је пристао.

Тесла је напустио Београд 3. јуна, а већ сутрадан изненада умире Kоста Протић. Човјек, уз Митровића и Станојевића, највећи присталица Српског свемирског програма, а Белимарковић је промијенио мишљење.

Ипак, „Српски свемирски програм’’ је започет у августу 1892. године, када је Пашићева влада пала, а нови предсједник је постао Јован Авакумовић, човјек близак Јовану Ристићу. На Ади циганлији је изграђена лабораторија гдје су, под Станојевићевим вођством и према Теслиним плановима, започели радови на успостављању „свемирског програма“.

Београђане је збуњивала чудна свјетлост.

Чудна грађевина збуњивала је савске аласе док је грађена, а на јесен је војска оградила простор око зграде. Те зиме, Београђане је збуњивала чудна свјетлост, повремено се видјела из шуме на Ади Циганлији. У правцу неба извијали су се зраци зеленог, плавог и црвеног свјетла.

У априлу 1893. године, сва истраживања су нагло прекинута. Зграда је зврјала закатанчена, онда су дозидане помоћне зграде и на Ади је формиран затвор, који је био у употреби од 1928. до 1938. Уз помоћ оца Милана, Александар је збацио намјесништво и прогласио се пунољетним. Авакумовић је смијењен, нови предсједник владе Лазар Докић потписао је документ о обустављању „Српског свемирског програма“. Станојевић и остали научници су најурени из необичне зграде, документи су предати посланику Аустро-Угарске у Београду.

Да ли је почетком шездесетих година прошлог вијека Југославија тајно продала свемирски програм Америци? То је легенда, комбинација стварних и фиктивних догађаја, добро истражена у документарном филму „Хјустон, имамо проблем“ словеначког редитеља Жиге Вирца.

Изградња најмоћније тајне базе може се видјети у филму „Хјустон, имамо проблем“.

Заплет филма се врти око наводних тајних записа пионира југословенског свемирског програма Хермана Поточника, до којих је Тито дошао послије Другог свјетског рата. Захваљујући томе, СФРЈ се, као трећи играч, укључила у свемирску трку и већ 1961. године имала је функционалан програм, захваљујући којем је могла послати човјека у свемир.

То су сазнали Американци и у марту 1961. године Тито је у највећој тајности продао планове предсједнику Америке Kенедију. ЈФK два мјесеца касније најављује, ничим изазван, лет на Мјесец. Одмах након тога, Југославија је, уз велику подршку Америке, започела невјероватан економски успон.

Специјална градња

Жељава је пројектована још давне 1957. године под шифрованим називом „Објекат 505“ у реализацији Специјалног одељења грађевинске управе тадашњег Министарства одбране. Главни пројектанти и реализатори су били пуковник др Љубо Kодеља и потпуковник Васја Смирнов, руски царски емигрант.

Овај документарни филм открива како је Тито у тајности саградио „Објекат 505“, Жељаву и како је развијан свемирски програм. Подземни аеродром Жељава све до 1992. године био је најмоћнија војна база на цијелом европском континенту, можда и шире.