МАНАСТИР Светог Јована у селу Макрешане код Kрушевца један је од ријетких преживјелих средњовјековних здања на Мојсињској Светој Гори, гдје је својевремено било 77 цркава и манастира.

Значајан број сакралних објеката у блиској је вези са доласком групе монаха са Синајске горе, који су припадали аскетском реду Синаита. Вјерује се да је манастир Светог Јована, чији су темељи обновљени 1970. године, управо један из ове групе богомоља, које су својевремено водили сљедбеници светогорског монаха, старца Исаије, подсјећају Новости.

Макрешанско вјерско здање неуморно обнавља и гради монах Јаков.

У манастир је дошао 2009. године.

– Прво смо се борили за струју и воду, па за зимску капелу, а онда и конак – испричао је „Новостима“ монах Јаков, који је оживио манастир на 10 километара од Kрушевца.

Љубодраг Петковић написао је монографију Манастира Светог Јована Kрститеља.

– Манастир потиче из средњег вијека, а његове темеље и крст пронашао је један солунски ратник 20-их година прошлог вијека – испричао је Петковић. – Нераскидиво је везан за село, тврди макадам води од села до манастира и дубље до планина, остаци претходне цркве су дрвени крст, кандило и једна икона.

Само село из 19. вијека сакривено је падинама Мојсињских планина и води до Расине и Западне Мораве. Срце цијелог простора је манастир, гдје се одржава и традиционално окупљање „На извору Светог Јована“. Манастир има и сувенирницу, а познати су и по посебним рецептима.

Мојсињска планина обухвата простор у централној Србији, у троуглу три Мораве и пута Kрушевац – Делиград. У географском смислу то су заиста „врата Србије“. Осим 28 црквених здања колико их има данас, Мала српска Света Гора има и праисторијска налазишта из доба неолита и бројне изворе љековите воде.