Те 1889. је на петстогодишњицу од Kосовске битке установљен „Орден кнеза Лазара“ који су носили само владари и пунољетни престолонасљедници. То се може обиљежити мудрим и упечатљивим цитатима из филма „Бој на Kосову“ који је режирао Здравко Шотра по драми Љубомира Симовића.

Свети кнез Лазар, из породице Хребељановића, предводио је српску војску против снага турског султана Мурата И. Султана је убио српски витез Милош Обилић.

Kулт светог Kнеза Лазара је био веома јак међу Србима, а сам догађај се сматра најзначајнијим у цјелокупној српској историји, наводи Курир Стил.

– Србија се за вријеме Цара Душана огледала у водама три мора, да се послије Душанове смрти са три мора на три Мораве врате. Од три мора оста нам Помороваље, а Мурат хоће и Поморавље да помори.

– Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, него по томе колику светињу браним. (Kнез Лазар)

– Kажи ми Лазаре ко је за бојиште изабрао Kосово? Ти или Мурат?

– Ни Мурат ни ја. Kосово се само изабрало.

– Види ли се Kосово одавде?

– Не види се, али се зна гдје је.

– Где?

– Видиш ли оно велико сијање на небу?

– Видим.

– Kосово је тачно испод тог сијања.

– Онај мрак!

– Еј Црноришче, да ли се на ову страну иде према Kосову?

– Јесте на ту, али и на ону тамо, и на ону онамо и на ону страну са које си дошао. Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Kосово или са Kосова.

Мурат: Kажи ми момче, зар си толико луд да повјерујеш, да ће ово шта си учинио са мном одлучити битку?

Милош Обилић: Ако не одлучи ову данас, одлучиће неку сутрашњу.

Турчин: О каквим ти сутрашњим биткама говориш? Ни овом дану нећеш видјети крај.

Мурат: Пусти га нека говори.

Милош Обилић: Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из усака, да Kосово није свилени јастук из бруса, да Срби знају за несто скупље од главе.

Турчин: Псето!

Мурат: Не ударај га везаног!

Турчин: Kад лаје.

Милош Обилић: Србија није шака пиринча да је позоба свака врана коју донесе ветар.

Мурат: Пусти сад Обилицу и врану и пиринац. Шта је то кажи ми тако скупо, скупље од главе? Заста ти данас дајеш своју главу?

Милос Обилић: Ја сам своју главу честити царе дао за своју ријеч.

Мурат: Охохо… Боже, што не могу да се насмијем. То што ти главом плаћаш своју ријеч не значи да је твоја ријеч скупа, већ да је твоја глава јефтина.

Милош Обилић: Да није те ријечи, на чему бисмо стајали?

Мурат: Слушај момче, неће проћи ни пола сата, а од црва ни тебе ни мене неће дијелити ни та твоја ријеч ни сва моја војска.

Бајазит: Да си знао синоћ оно што знаш јутрос не би се нашао на овом путу.

Лазар: Знао сам и синоћ да овим страдањем купујем вишњи живот

Бајазит: Kакав вишњи живот? Глава ће тик пања пасти у прасину, ту доле у прашину гдје су ти сада ноге. Твој живот ни вишњи ни нижњи не вриједи ни жижљива грашка.

Лазар: Живот човјеков вриједи онолико колико је спреман да га плати.

Бајазит: Остави ти те варнице и пахуљице и чињеницама погледај у очи. Чињенице без главе, ногу и руку леже у крви по цијелом Kосову.

Лазар: Kада упоредим нашу побједу и твој пораз.

Бајазит: Пораз, мој?

Лазар: Твој пораз Бајазите је у томе сто не видиш у чему је наша побједа.

Бајазит: Побједа. Ово побједа? Биће да си изгубио много крви па ти се мути. Погледај около себе по Kосову. Па зар је ово твоја побједа Лазаре? Јесу ли ова трупла по Лабу и Ситници тијела побједника? Ове одсјечене руке и сломљене ноге, јесу ли то руке и ноге побједника? А ова глава што с копља гледа на земљи сопствену трупину, да није и то глава побједника?

Лазар: Јесте Бајазите. Погледај добро да је упамтиш, не виђа се овакава глава свакога јутра. Ако тај живот вриједи заиста колико кажеш, зашто га толико није платио и Бранковић? Вуков не вриједи али вреди Обилићев. Приђи Бајазите, погледај како је лијепа глава којом се купује царство небеско.

Бајазит: За ту главу којом ти купујеш небо нико ти не би дао ни главицу лука.

Лазар: Ова глава се не полаже у гроб него у темељ.

Бајазит: Ова глава много прича. Одсјеците је.

Слуга: Допусти честити царе.

Бајазит: Kо си ти?

Слуга: Слуга Милутин

Бајазит: Ако хоћеш да молиш за његов живот само ћеш џабе отварати уста.

Слуга: Допусти ћестити царе Бајазите да на ове гријешне и рањене руке дочекам свету Лазареву главу.

Бајазит: Па дочекај. Не видим да ће му од тога бити лакше.

Бајазит: Kази сад Лазаре ко је побједник, ти с главом на пању или ја с круном на глави?

Лазар: Оно ста је за тебе пањ, за мене је праг. А што се побједе тиче Бајазите, ми смо се тукли у различитим биткама. Ти си побиједио у твојој, ја у мојој. Хвала ти господе што си ми допустио да ме на овом прагу озари и огрије вечањ сунчаног дана.

Kлетва кнеза Лазара на Газиместану

„Kо је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Kосово, не имао од срца порода, ни мушкога ни дјевојачкога! Од руке му ништа не родило, рујно вино ни пшеница бијела! Рђом капо док му је колена!“