Немају само Руси великог свеца и кнеза Владимира, имамо га и ми Срби и то је наш први светац

Српски кнез Свети Јован Владимир, који је владао најмоћнијом српском кнежевином Дукљом почетком 11. вијека, био је први српски светац.

У то вријеме букти Самуилов бугарски устанак (976 – 1018) који представља огроман изазов моћном Ромејском царству. Срби у првим годинама 11. вијека шаљу једну делегацију у Цариград и успостављају савезништво са ромејским царем Василијем ИИ Бугароубицом, усљед чега, 1009. године, самопроглашени бугарски цар (јерменског поријекла) Самуило припрема велику офанзиву на Србију.

Своју бугарску државу и устанак је Самуило веома брзо проширио на подручју грчке Македоније. Заузео је цијелу Македонију (без Солуна), Тесалију, Епир, Драчку област (без Драча) и Подунавску сјеверну Бугарску.

На ред су затим дошли и савезници Ромеја и цара Василија ИИ на западу, Срби. Самопроглашени цар Самуило 1009. године шаље своје трупе на српске кнежевине Дукљу, Захумље, Босну, Рашку, подсјећа портал Лепоте Србије.

Бугари упадају долином Зете, опседају град Улцињ, спаљују Котор и долазе чак до Задра одакле иду на сјевер и прелазе преко Хумске области и Србије и враћају се у Преспу.

Српски кнез Јован Владимир се заједно са својом војском повлачи из престоног Скадра на планину Облик (данас Тарабош). Међутим, у неком тренутку ипак бива заробљен и бугарска војска га води у Преспу гдје је стављен у тамницу.

И ту, током заробљеништва, долази до преокрета. Самуило одлучује да ожени српског кнеза Јована Владимира својом ћерком Косаром, у складу са својом политиком, да враћањем бивших владара на њихове некадашње територије и њиховом женидбом за своју породицу, веже те територије за себе и своју тек створену државу. Самуило тако добија могућност да не троши своју војску на гушење побуна него на борбу са ромејским трупама.

Кнезу Јовану Владимиру враћена је на управу српска кнежевина, Дукља, уз додатак Драчке области.

Међутим, након страховитог пораза Самуилове војске у бици на Беласици 1014. године, сам Самуило умире угледавши хиљаде својих војника који су ослијепљени по Василијевој наредби. Тек сваком стотом војнику је остављено по једно око како би могао да води остале.

Тада долази до још једне велике трагедије у Самуиловој породици. Самуиловог сина Гаврила Радомира убија Јован Владислав, син рођеног Самуиловог брата. Он, у мају 1016. године зове кнеза Јована Владимира у бугарску пријестоницу Преспу како би се договорили о будућим потезима. Када је стигао, кнез Јован Владимир одлази прво на Литургију, одакле га на излазу из цркве убијају Владиславови војници одсјецањем главе. Први српски светац, кнез Јован Владимир убијен је и поред увјеравања Самуиловог насљедника Јована Владислава да му се неће ништа догодити.

Недуго затим тијело кнеза Владимира пренијето је у из Преспе у Крајину, област око града Скадра. Од 1381. године његове мошти чувају се у манастиру светог Јована Владимира код Елбасана у Албанији, да би његове свете мошти биле пренијете 1995. године у Саборну православну цркву у Тирани.