Његово преосвештенство епископ дизелдорфски и њемачки Григорије поручио је данас у Пребиловцима да се на том светом мјесту данас слави побједа невиних и чистих над крволочним и злим.

Његово преосвештенство епископ дизелдорфски и њемачки Григорије

Владика Григорије је истакао да људи треба да буду са свијешћу да није довољно бити само безазлен, него и мудар, и да се увијек пазе и чувају јер читава једна заједница и народ могу да упадну у обману, како је то српски народ био.

У бесједи током помена у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима за 4.000 Срба из овог страдалничког мјеста и доње Херцеговине које су убиле усташе, владика Григорије је подсјетио на причу Иве Андрића „Аска и Вук“, када је мало јагње из приче играло заносно и дуго све док нису дошли пастири да је спасу од крволочног вука.

„Прије 80 година у овом селу, мала дјечица као јагањци на овим ливадама са својим мајкама, очевима и бакама радили су или су се играли, али вукови нису чекали да они своју игру заврше, него су скочили и на најкрволочнији начин их убили и онда су, да би сакрили траг, бацили их у јаме, а пастира ниоткуда“, рекао је владика Григорије.

Он је подсјетио на то да су 40 година након покоља у Пребиловцима „дошли пастири“ и из злогласних јама извадили кости убијених Пребиловчана.

„Када смо помислили, ипак су овчице и јагањци спасени, онда су опет дошли вукови, љути и расрђени што су њихова недјела откривена и онда су њихове бијеле кости минирали. И није ни то било довољно, него су их настојали затрпати нечистоћом и смећем, а пастира ниоткуда. Онда је Бог, пастир добри, учинио да након свега тога сиђе ова црква на те кости и да их васкрсне и покаже да стари олињали вук мора да умре.

Стари олињали вук, који је у овом случају симбол смрти и онај који доноси смрт, овдје више нема шта да тражи. Смрт овдје више нема никаквог удјела. Ове овчице су спашене и зато су оне свете и зато су тако бијеле и чисте, јер су се више пута у својој крви окупале, више пута страдале и показале да вријеме које је протекло није ништа страшно ако на крају дође пастир добри“, рекао је владика Григорије.

Он је подсјетио да и данас људи треба да иду са свијешћу у свијет да су овце које иду међу вукове, са свијешћу да није довољно да буду само безазлени, него да буду и мудри, са свијешћу да је могуће да брат устане на брата и отац на сина, и дјеца на родитеље и да се толико избезуме да постану вукови.

„Да увијек пазимо и чувамо се. Јер може читава једна заједница и читав један народ да упадне у обману, како смо ми једном… И у нашем народу има и бијелих и црних вукова, а и у другим народима има и јагањаца и оваца. Зато је важно да на овом мјесту светом, мјесту свијетлом, мјесту покајања и мјесту васкрсења увијек славимо побједу невиних и чистих, чега су симбол јагањци и овце, над крволочним и злим, чега је симбол вукови“, закључио је владика Григорије.

Владика Григорије, који је са свештенством изградио храм у Пребиловцима, пожелио да Бог дадне да дјеца расту и људи се окупљају на овом огњишту на коме грије благодат Светих мученичких костију

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије рекао је да кости мученика јављају спасење, васкрсење и благодат Божију.

„Данас је вишеструка радост. Радују се и Пребиловачки мученици са нама. Радује се и владика Атанасије који је био на првом обретењу моштију Пребиловачких мученика заједно са патријархом Павлом. Ту нам је и владика Григорије који је најзасужнији да се овај сада храм овдје налази“, рекао је владика Димитрије.

Владика Димитрије је рекао да хришћани увијек требају устрајати у животу, да су ту сузе, зној и напор, али да изнад свега треба бити отвореност за благодат Божију.

Парох чапљински Марко Гојачић захвалио је братству Екмечић који су кумови славе, те најавио да наредне године славу преузима породица Ждракановић.

„Долазите увијек у овај храм и увијек славимо Пребиловачке мученике, не само данас већ сваке недјеље. Дођите и пређите праг овога храма јер прелазак прага овога храма треба да буде испуњен љубављу, праштањем и молитвом. Божије је хтијење да се не сјећао смрти већ да увијек славимо васкрсење“, поручио је парох Гојачић, додајући да долазак у Пребиловце значи незаборавак мученика, а служба је њихово славље.

Гојачић је поздравио оца Павла и игуманију Серафиму из манастира Јасеновац.

„Они су заједно са нама на мученичком пољу, пољу страдалном, пољу крста и голготе, али и пољу васкрса. Они су прије двије године у кивоту понијели Пребиловачке мошти у манастир Јасеновац. Прошле године те су мошти миомирисале и владика Атанасије је дио тих мошти донио у овај храм да буду заједно са свим моштима и да буду наши записници, да их се увијек сјећамо и са љубављу, праштањем и молитвом прелазимо праг овога цвијета Херцеговине“, рекао је Гојачић.

Према његовим ријечима, изградњом овога храма Херцеговина је крунисана, а крвљу натопљен херцеговачки камен је добио своју вјечну димензију.

Литургију и помен служили су НЈегово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и НЈегово преосвештенство епископ дизелдорфски и њемачки Григорије. Литургији је присуствовао и епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије.

Литургији су, уз многобројни народ из Херцеговине и региона, присуствовали директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, посланици у Представничком дому парламента БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ и ЛЈубица Миљановић, конзул Србије у Мостару Марија Бакоч, замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливијевић, начелник општине Гацко Огњен Милинковић, начелник општине Источни Мостар Божо Сјеран, те игуманија манастира Јасеновац Серафима.

Литургији су присуствовали и представници мото-клуба „Ноћни вукови“.

Молитвено сјећање одржава се на празник Светих пребиловачких и доњохерцеговачких мученика, у оквиру централног дана обиљежавања 80 година од њиховог страдања.

Пребиловци код Чапљине симбол су страдања српског народа на овим просторима.

У овом селу су 1941. година страдале цијеле породице. Усташе су убиле и бациле у јаму у Шурманцима више од 850 Пребиловчана, највише жена и дјеце. Овај злочин је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.

Откопавање 13 јама почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене поред храма у Пребиловцима.

Ово мјесто је спаљено и у јуну 1992. године, када су током офанзиве „Чагаљ“ припадници ХОС-а и ХВО-а упали у село када је и минирана спомен-костурница.

По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године, остаци костију Пребиловачких новомученика су сакупљени и сахрањени у обновљеној крипти Храма Васкрсења Христовог.

Извор: Срна