Четворо младих цивила убијено је, 30.априла, 1994. године у Добоју, а пет је тешко рањено приликом гранатирања ужег дијела града са положаја такозване Армије БиХ. За овај, као и бројне друге злочине над Србима, ни након 29 година нико није одговарао.

Од испаљене гранате, 30. априла 1994. године, дан уочи Васкрса, на лицу мјеста су страдали Далиборка Благојевић и њен вјереник Недељко Танасић, док су од посљедица рањавања у болници преминули Стојанка Јовић, протјерана из Маглаја, и Љиља Вукосавовић, која је протјерана из Грачанице.

Благо Благојевић, отац настрадале двадесетогодишње Далиборке, рекао је да се напад догодио у суботу око 20.30 часова на локалитету ужем дијелу града и поручио да док је жив неће одустати од покушаја да сазна ко је наредио и ко је убио недужне младе људе и зашто нико није одговарао за њихову смрт.

„Страдала је омладина која се окупила да прослави вече уочи Васкрса“, изјавио је Срни Благојевић, а пренио Глас Српске.

У Парку народних хероја у Добоју у марту 2000. године постављена је плоча за 99 невиних жртава и 399 рањених, који су страдалих током неселективног гранатирања града са положаја такозване Армије БиХ.

Због кривичног дјела ратни злочин против цивилног становништва, а у вези са гранатирањем Добоја у периоду ратних дејстава од 1992. до 1995. године Окружни суд у Добоју потврдио је раније оптужницу Окружног тужилаштва у Добоју против бившег команданта такозване Армије БиХ Џемала Јукана (65).

Јукана оптужница терети да је као командант 221. брдске бригаде Грачаница, 10. августа 1995. године, наредио да се из противавионског митраљеза гађају колоне аутобуса које су се кретале из Добоја према Озрену, и том приликом у аутобусу је смртно страдао цивил чији су иницијали П.С, а истог дана приликом гранатирања мјеста Бољанић, један од пројектила погодио је жену Р.Ц. која је од добијених повреда преминула на лицу мјеста.

Окружно јавно тужилаштво у Добоју је и у ранијем периоду водило истрагу против укупно осам лица. Ријеч о лицима чији су иницијала А.Н, Б.Х, М.Х, Ш.А, С.Џ, Х.И, А.М. и Б.М, али је поступак према одлуци Суда БиХ из 2012. године прослијеђен Тужилаштву БиХ.

Из Полицијске управе Добој и Окружног јавног тужилаштва Добој Срни је раније саопштено да су извјештаји о злочинима против човјечности и ратним злочинима против цивилног становништва, који се односе на гранатирање ужег и ширег подручја града Добоја, која обухватају и високопозициониране официре такозване Армије БиХ, достављени Тужилаштву БиХ на поступање.

Из Полицијске управе Добој наводе да су 26. децембра 1995. године добојском Окружном јавном тужилаштву поднијели кривичну пријаву против девет лица због постојања основа сумње да су починили ратни злочин против цивилног становништва, а 13. новембра 2001. године и посебан извјештај као допуну претходне кривичне пријаве против једног лица.

Овом тужилаштву је 30. марта 2012. године поднесен извјештај о почињеном кривичном ђелу против једног лица због постојања основа сумње да је починило кривична ђела злочини против човјечности.

Добојска полиција је 15. децембра 2017. године Тужилаштву БиХ поднијела извјештај о почињеном кривичном дјелу против једног лица због постојања основа сумње да је починило кривично ђело злочини против човјечности.

Из Окружног тужилаштва у Добоју наводе да су ранијем периоду водили истрагу по поднесеној кривичној пријави против укупно осам лица чији су иницијали А.Н, Б.Х, М.Х, Ш.А, С.Џ, Х.И, А.М. и Б.М, због кривичног дјела ратни злочин против цивилног становништва, а у вези са гранатирањем Добоја у периоду ратних дејстава од 1992. до 1995. године.

Осумњиченима је стављено на терет да су у својству командира и чланова штаба војних формација такозване Армије БиХ планирали, издавали наредбе, односно учествовали у доношењу одлука о издавању наредби неселективних артиљеријско-ракетних напада на градско језгро и цивилне циљеве у граду Добоју и његовој околини, усљед којих је смртно страдало и рањено више лица, те причињена знатна оштећења на стамбеним и другим објектима.

Предмет је, у складу са обавезама из Стратегије за рад на предметима ратних злочина у БиХ, достављен на преглед и оцјену Суду БиХ, које је рјешењем од 10. јануара 2012. године, предмет прослиједио Тужилаштву БиХ.