Настанак и организација Југословенске војске у Отаџбини (ЈВуО) у пиротском крају углавном се везује за име Душана Петровића Бороша. То је капетан бивше Југословенске краљевске војске, каснијег команданта Нишавског корпуса ЈВуО. Он је као и већина српских официра након слома у Априлском рату одведен у заробљеништво да би се касније, чим је био ослобођен, прикључио осталим припадницима ЈВуО са којима се борио до посљедњег тренутка. Данас се за име Душана Петровића Бороша везују многи јуначки подвизи, а један од њих се посебно издваја.

Душана Петровића Бороша

Борош је прави примјер какве људе су комунисти прве хапсили након тзв. ослобађања. Након његовог хапшења, дао је исказ на саслушању које је одржано 23. јануара 1946. год. у канцеларији ОЗНА у Пироту о дијелу својих активности и мука за вријеме рата:

„Прије рата сам био ађутант штаба противаздушне одбране у Београду. Рат ме је затекао као командира моторизоване батерије за одбрану Београда. Учествовао сам у борби против њемачких авиона и оборио сам седам авиона. Из Београда сам се извукао 12. априла и са батеријом отишао према Обреновцу а затим правац Ваљево–Зворник–Сарајево. У Сарајеву сам добио наређење од генерала Данила Калафатовића, команданта позадине Врховне команде по коме се упућујем команданту IV армије у правцу Травник–Јајце, наводи портал „принцип“.

Након сазнања да ова армија више не постоји, остао сам у Сарајеву. У селу Неђери у близини Сарајева уз помоћ муслимана петоколонаша сакупили су све официре у касарну, а затим смо отјерани у интернацију за Њемачку. У заробљеништву сам највише времена провео у Нинбергу, гдје сам остао до краја 1941. године. Ослобођен сам 31. децембра 1941. као становник територије која је била припојена бугарској држави“, навео је.