Српски краљ Стефан Дечански је, 28. јула 1330. године, потукао војску бугарског цара Михајла Шишмана.

Битка код Велбужда почела је у 7 сати изјутра, између трупа краљевине Србије предвођених краљем Стефаном и његовим сином младим Душаном (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) с једне и трупа царевине Бугарске предвођених царем Михајлом ИИИ Шишманом с друге.

Повод за битку био је покушај краља Стефана да предупреди спајање бугарске војске с византијском и њихов заједнички напад на Србију, а окончала се погибијом Михајла Шишмана и потпуним поразом бугарских снага, у коме се посебно истакао млади краљ и престолонаследник Душан. Директне последица битке била су мања територијална проширења Србије (добијање Ниша и постављање малоаетног Стефановог сестрића Јована Стефана на бугарски пријесто, али су њене дугорочне посљедице биле далеко значајније.

Њоме је у самом зачетку уништен византијско-бугарски савез уперен против Србије, пошто је византијски цар Андроник ИИИ своју војску, коју је требало да споји са бугарском, након вести о њеном поразу, окренуо на другу страну и напао обезглављену Бугарску. Србија је након битке постала најмоћнија сила на Балканском полуострву и био јој је отворен пут ка освајању цјелокупне Македоније, подсјећа Национална географија Србија.

Стефан Урош Трећи Немањић, познатији као Стефан Дечански, био је краљ Србије из породице Немањића, син краља Милутина и отац српског цара Стефана Душана.

Овај српски владар оженио се бугарском принцезом Теодором, са којом је имао синове Душана и Душицу Душмана, те кћерку Јелачу Јелку.

У другом браку, са византијском принцезом Маријом Палеолог, краљ Стефан Дечански имао је бар двоје дјеце цара Симеона Синишу и Теодору.