Српски повратници у селима Трубар, Бобољусци, Велико и Мало Очијево, Велики и Мали Цвјетнић, која су прије рата припадала Дрвару, а данас Бихаћу, пуних 28 година чекају струју, као и Срби у граховском селу Тишковац, али и у тако тешким условима воде борбу за вјековна огњишта.

БИХАЋ, 17. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Из Храма Светих апостола Петра и Павла у Притоци, који датира из 1893. године, Срби су одведени на Гаравице гдје су мученички пострадали, а Храм је 1941. године спаљен. Порушен и уништен, он данас свједочи о мученичком животу Срба из Бихаћа и чека обнову.

Стево Роквић из села Трубар изјавио је да су у том селу 22 српска домаћинства.

„Зими је мало оних који се усуде боравити у Трубару јер нема ни мреже за мобилну телефонију, док им макадамски пут који води у село уништавају камиони који превозе трупце“, рекао је Роквић.

У селу Тишковац, које се налази на самој граници са Хрватском, а територијално припада Босанском Грахову, живи и једно дијете.

Овај школарац из породице Владушић свакодневно у школу у Босанско Грахово у једном правцу путује макадамским путем 17 километара.

У дрварским селима према Гламочу, у Бунчевцу и Прекаји струје нестане кад дува вјетар, а мјештани напомињу да се догађа да и неколико дана буду у мраку.