НОВОСТИ

ОТКРИВЕНА ТАЈНА ЧУВАНА ОД 1999. ГОДИНЕ: Србијанска ПВО је успјела да погоди и други “невидљиви“ авион Ф-117! |

СТРАВИЧНИ ЗЛОЧИНИ УСТАША У ОЛУЈИ! Свједочанства: “Мој отац је изгорио испред куће!“ |

БИТНЕ ФИГУРЕ: Ко су била два најближа човјека краља Александра Карађорђевића? |

ЕВО ЗАШТО НИЈЕ СТВОРЕНА ВЕЛИКА СРБИЈА, ВЕЋ КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА |

ПУТ У БЕСМРТНОСТ СРПСКЕ ВОЈСКЕ! Ево како је почело чувено повлачење преко Албаније у Првом свјетском рату |

КАКО ЈЕ ТИТО ПОСТАО НАСЉЕДНИК КАРАЂОРЂЕВИЋА И ПРЕВАРИО ВОЈНИКЕ Остали без полуга, јер им је обећао златне вц шоље! |

КАДА ГРЕШНИК ПРИЂЕ САВИНОЈ ВОДИ, ОНА ПРЕСТАЈЕ ДА ТЕЧЕ: О чудима ове светиње причају сви, па и народи других вјера |

ЈЕДАН ОД ПОТОМАКА АРЧИБАЛДА РАЈСА САЧУВАО НАЈВАЖНИЈУ СТВАР ЗА СРБЕ! Све ствари поклонио музеју, али не и ово… |

КО СУ ХЕРОЈИ, А КО НЕГАТИВЦИ У СРПСКИМ НАРОДНИМ ПЈЕСМАМА: Син главног одметника највећи српски јунак |

КРАЈИШНИК ОСНОВАО НАЈВЕЋИ СРПСКИ СПОРТСКИ КЛУБ! Невјероватно, али у једном дану успио да се такмичи у три спорта! |

БИРАО ИХ КРАЉ Један је написао химну, други открио оморику, трећи се бавили се политиком, математиком…

24/09/2023

Далеке 1886. године у Београду је основана Српска краљевска академија, касније Српска академија наука и умјетности.

Академија је установљена законом од 1. новембра 1886. који је скупштина изгласала, а краљ Милан Обреновић обнародовао у Нишу. Овај закон се звао Основни закон Краљевско-српске академије и њиме је било одређено да прве академике бира краљ, а да затим академици даље сами бирају нове чланове.

 

Задатак академије је био „да науку обрађује и унапређује; да поставља и одржава здраве основе научноме суду; да објелодањује и изазива истраживања научна у природи, друштву и историјским споменицима; да потпомаже удомаћивање и развитак виших умјетности; да удруженом снагом за напредак просвете извршава оно, за шта је посебна снага недовољна“, подсјећа Национална географија Србија.

 

Прве академике, њих 16, именовао је краљ Милан 5. априла 1887. Тада су постојала 4 одјељења Академије, или како се то звало „стручне академије“, и свака је на почетку добила по 4 редовна члана. Били су то:

 

Академија природних наука:

 

Јосиф Панчић

 

Димитрије Нешић

 

Јован Жујовић

 

Љубомир Клерић

 

Академија филозофских наука:

 

Стојан Новаковић

 

Милан Кујунџић Абердар

 

Светислав Вуловић

 

Светомир Николајевић

 

Академија друштвених наука:

 

Чедомиљ Мијатовић

 

Милан Ђ. Милићевић

 

Љубомир Ковачевић

 

Панта Срећковић

 

Академија уметности:

 

Љубомир Ненадовић

 

Матија Бан

 

Михаило Валтровић

 

Даворин Јенко

 

Први председник био је Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести