Платон Јовановић живио је од 1874 до 1941. и био је епископ охридско-битољски и бањалучки. Убиле су га усташе убрзо по успостављању такозване НДХ.

Платон Јовановић

Епископ Платон је рођен је у Београду 29. септембра 1874. као Миливоје Јовановић. Школовао се у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије. У току Првог балканског рата 1912. архимандрит Платон је био бригадни свештеник, а у Првом свјетском рату војни свештеник. Кратко вријеме био је администратор Охридске епархије. Окупацију је провео у Србији. Платон Бањалучки је био и старјешина манастира Крушедола. За викарног епископа моравичког изабран је 1936. године. Хиротонисао га је патријарх Варнава Росић 4. октобра у Сремским Карловцима уз саслужење митрополита загребачког Доситеја, митрополита Анастасија из Руске православне заграничне цркве, те епископа: бачког Иринеја, бостонског Макарија и викарног епископа сремског Саве.

Послије годину дана премјештен је у Бању Луку. Као епископ бањалучки дочекао је почетак Другог свјетског рата.

Када му је саопштено да као рођени Србин из Србије мора да напусти НДХ, он је одговорио: “Ја сам канонски и законито од надлежних власти постављен за епископа бањалучког и као такав обавезао сам се пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви трајно и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, везујући нераздвојно живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у средини његовој на духовној стражи за све вријеме док ме Господ у животу подржи, остајуући уз своје стадо као добар пастир који душу своју полаже за своје овце”.

Усташе су ухапсиле владику Платона и одвели га 5. маја 1941, заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намјесником из Босанске Градишке, изван Бањалуке гдjе су их убили и бацили у ријеку Врбању. Свештеномученика Платона Бањалучког убио је усташа Асим Ћелић. Епископово унакажено тијело пронађено је у селу Кумсале 23. маја 1941. године.