01/10/2023
У присоју планине Рудник, на брду изнад манастира Враћевшница у селу Горња Црнућа и дан данас се налази кућа испред које је кнез Милош Обреновић окупљеним устаницима узвикнуо чувене ријечи „Ето мене, ето вас – рат Турцима“.
Према појединим историјским списима, Милош се у Црнућу вратио крајем марта 1815. године, па се ово село може назвати првом, али привременом престоницом Милошеве Србије, а сада обична сеоска кућа, некада је била владарски двор.
„Кнез Милош је децембра 1815. сазвао у тој кући у Горњој Црнући, Народну скупштину, која га је изабрала за врховног кнеза. Ту је усвојила први буџет и поставила чланове Народне канцеларије, па се може рећи да је кућа у Горњој Црнући нијеми свједок почетка Милошеве борбе са Турцима и првих година његове владавине. Од 1815. до 1819. године ту се налазила Главна народна благајна, њом је руководио кнез, а у његовом одсуству порезе је примала кнегиња Љубица“, изјавио је за Рину, Александар Марушић, директор музеја Рудничко – таковског краја.
Кућа у Горњој Црнући типична је динарска брвнара, покривена шиндром, а доњи дио урађен је од камена у ком се налазио подрум. У горњем дијелу смјештена је станмбена зграда која има једно предсобље са огњиштем у средини, које је за то вријеме било уобичајено, једну дневну собу и мању одају са ормаром, у турском стилу и лежајем на коме је спавала прва српска кнегиња. Услови у којима су Обреновићи тада живјели могу се описати као скромни, јер је Милош био изузетно штедљив и водило се рачуна о сваком динару. Од пића служила се чаша ракије прије јела и сатљик вина за вријеме јела, а црна кава у малим филџанима, служила се послије јела заједно са чибуцима.
„Након неколико година живота у Горњој Црнући, на Ђурђевдан 1818. године на Скупштини у Београду, донијета је одлука да кнежева породица пређе у Крагујевац, а о кући у селу рачуна је водио Милошев близак пријатељ. Било је то право пољопривредно имање, гдје су се узгајале козе, прерађивало млијеко, и његовале кошнице. Кућа у Црнући детаљно је снимљена 1939.године. Иако оронула, без доксата, растурена је 1946. На основу података из 1939. године, кућа је добила ново рухо половином 20. вијека “, истакао је Марушић.