Некадашњи предсједник Србије и СР Југославије, оснивач и лидер Социјалистичке партије Србије Слободан Милошевић (1941. – 2006.) умро је, 11. марта 2006.године, у притворској јединици у Шевенингену у којој је провео нешто мање од пет година.

Преминуо је од инфаркта, а по жељи породице, када је одбијен захтјев да буде сахрањен у Београду уз државне почасти, сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу.

Трибуналу је изручен 28. јуна 2001. године. У Хагу му је суђено за ратне злочине на Косову и Метохији, у Хрватској и Босни и Херцеговини. Процес који је почео 12. фебруара 2002. године, током којега се бранио сам, прекидан је више од 15 пута, због његовог високог притиска, а обустављен је неколико дана након његове смрти.

Милошевићева владавина трајала је нешто дуже од 10 година, а почела је говором на Газиместану на Видовдан – 28. јуна 1989. године, поводом обиљежавања 600 година Косовске битке, којем је присуствовало, како се тада наводило, милион људи.

Нешто више од годину дана касније у децембру 1990. године, на првим вишестраначким предсједничким изборима у Србији, као кандидат СПС-а постао је први предсједник Републике Србије. Пре тога 25. јула 1997. године у Савезној скупштини био је изабран за предсједника СР Југославије.

Његова владавина окончана је 2000. године на изборима на којима га је у трци за предсједника СР Југославије поразио кандидат Демократске опозиције Србије (ДОС) Војислав Коштуница.

Тада није желио да призна пораз, што је довело до масовних протеста широм Србије, завршених 5. октобра великим скупом испред Скупштине СРЈ.

Ухапшен је 1. априла 2001. године, а Хагу га је на Видовдан изручила влада Зорана Ђинђића, премијера који је убијен 2003. године.

Био је иницијатор промјене уставног положаја аутономних покрајина унутар Србије и један од потписника Дејтонског споразума, којим је послије пет година званично завршен рат на просторима бивше Југославије, подсјећа Информер.

Повезиван је са убиством некадашњег предсједника Предсједништва Србије Ивана Стамболића и четвороструким убиством на Ибарској магистрали, али и са директним или индиректним утицајем на дешавања на свим ратиштима у бившој Југославији, нарочито са догађајима у Сребреници, Вуковару и слично.

Флоренс Артман, бивша портпаролка тужилаштва у Хагу, тврдила је деценију касније да се бивши предсједник СРЈ и Србије Слободан Милошевић сам тровао лијеком „рифампицин” с циљем да погорша себи стање да би био пуштен да се брани са слободе, а онда би, како се нагађало, побјегао за Русију, гдје су били и чланови његове најуже породице.

Био је аутор књиге Године расплета, преведене на неколико страних језика.