На велики православни празник Цвети 1815. године Милош Обреновић подигао је Други српски устанак и повео народ против Турака.

Устаничка војска тада се скупила у густој храстовој шуми у којој се по љепоти и масивности издвајао Таковски грм. Тај храст био је свето дрво „запис“ гдје су се људи окупљали и молили Богу и управо под његовом крошњом почело је стварање модерне српске државе.

Срби су од давнина вјеровали у моћ дрвећа, па тако и Таковски грм осим историјског има и велики симболички значај, јер се наглашава мистична нераскидива веза између његовог постојања и династије Обреновић. Вјерује се да је предсказао све лоше што се дешавало члановима ове владарске породице.

„На храст се није обраћала посебна пажња док кнез Михаило приликом посјете Такову није примјетио да дрво пропада и у близини одредио насљедника чувеног Таковског грма. Почетком 1860. године отпало је пет великих грана храста и мјештани су вјеровали да је то лош знак за династију, недуго потом

умро је Милош Обреновић. Осам година касније потпуно изненада дошло је до сушења још једне велике гране, а послије кратког времена кнез Михаило Обреновић убијен је у атентату“, изјавио је за РИНУ Александар Марушић директор Музеја рудничко – таковског краја.

„Вијести са небеса“ нису затајиле ни неколико деценија касније. У незапамћеној олуји која је погодила горњомилановачки крај, вјетар је из корена извалио стари Таковски грм. Годину дана касније, маја 1903. године у Београду су убијени краљица Драга и краљ Александар Обреновић у атентату.

„Мјештани су тада вјеровали да ће се нешто лоше десити Обреновићима и то се обистинило. Био је то крај династије која је владала 72 године. Краљ Александар није имао насљедника и њихова лоза је прекинута. Неко од тадашњих житеља досјетио се да сачува дијелове тог храста, па данас имамо три дијела Таковског грма од којих се један налази у Такову, други на Шумарском факултету у Београду,а трећи се чува у цркви Свете Тројице у Горњем Милановцу“, наглашава Марушић, наводи Рина.

Након деценија у ком су „насљедници“ чувеног дрвета расли нормално Таковски грм почео је изненада поново да се суши 1991. године, а посљедњи пут је олистао 1992. године што је вјерујући народ протумачио као најаву немилих догађаја. Да су ова вјеровања ипак имала основу показало се убрзо, кад је почео рат у Босни.

Али, судбина старог храста осим за Обреновиће везана је и за још једну породицу која се налазила на челу државе, а ради се о Милошевићима. У име тадашњег предсједника Слободана Милошевића 1994. године посађен је храст који се такође осушио, што је повезано са НАТО бомбардовањем, Милошевићевим падом са власти, а затим и хапшењем.