Церска битка, у којој је српска војска до ногу потукла аустроугарску и однијела прву савезничку побједу у Првом свјетском рату, почела је на данашњи дан 1914. године.

Српска војска потукла Аустроугаре на Церу

Од 200.000 аустроугарских војника који су покушали да окупирају Србију, у њој није остао ниједан, изузев 4.500 заробљеника.

Током крвавих борби, губици аустроугарских трупа достигли су 27.000, а из строја је избачено више од 16.000 српских војника, од којих је 2.107 погинуло.

Аустроугарски војник и новинар Егон Ервин Киш записао је крајем августа 1914. године о тим драматичним тренуцима у дневнику:

„Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бијегу. Једна потучена војска – не, већ једна разбијена руља – јурила је у безумном страху према граници…“

Од 29. јула до 11. августа, аустроугарска армија започела је артиљеријске нападе у сјеверној и сјеверозападној Србији и успјела да формира систем понтонских мостова преко Саве и Дунава.

Срби су знали да је немогуће бранити цијелу границу са Аустроугарском монархијом, у дужини од 550 километара. Због тога је главнокомандујући, војвода Радомир Путник наредио да се српска војска повуче ка традиционалним одбрамбеним линијама у Шумадији, гдје је могла брзо да дејствује на западу и сјеверу.

Јаки одреди постављени су у Ваљеву и Ужицу, а извиднице на сваку важну тачку дуж границе.

Српска побједа над бројно надмоћнијим непријатељем означила је први тријумф савезника у Првом свјетском рату.

До 23. августа 1914. године на слободној српској територији није остао ниједан аустроугарски војник.

Генерал Друге српске армије Степа Степановић добио је чин војводе за успјешно командовања у бици.

Битка је веома утицала на војнике аустроугарске војске на Балкану и њене снаге у Црној Гори морале су да напусте Пљевља, која су заузеле 19. августа.

Побједа је привукла свјетску пажњу на Србију и донијела јој наклоност у неутралним и савезничким земљама.

Новински чланци у одбрани Србије постали су чешћи у британским новинама, а земља је била толико цијењена да су одређене културне групе у Италији подржавале улазак Италије у рат на страни савезника, наводећи Србију и Црну Гору као примјер.

Извор: Срна