Патријарх Павле, осим што је био најскромнији и најнеконвенционалнији великодостојник, остао је упамћен и као човјек са изузетним смислом за хумор. Иза њега остало је прегршт анегдота, а ми вам доносимо само неке:

Патријарх и боем

С обзиром на то да је патријарх Павле често пролазио поред чувене београдске кафане “Знак питања”, пришао му је један боем који редовно похађа ову кафану, очигледно, мало припит, и обратио се ријечима: “Ваша светости, нас двојица смо најбољи људи у Београду”, на шта му је патријарх одговорио: “Јесмо, јесмо, ал’ кад попијемо, онда ништа не ваљамо”.

Постоји и анегдота која потврђује патријархову скромност и невезаност за свијет материјалног. Сада већ далеке 1962. године, на захтјев неких епископа да им се повећа плата, патријар Павле, ондашњи владика рашко – призренски, одреаговао је питањем: “А зашто, кад не можемо ни ово што смо имали до сада да потрошимо?”

Док је патријарх разговарао са својим сарадницима, у његов кабинет ненадано је ушао непознат човјек четрдесетих година, тврдећи да му се указала Богородица. Патријарх га је пажљиво саслушао и казао: “Слушајте, господине, ја сам дугогодишњи калуђер и владика скоро педесет година, сваког дана служим Богу и ни анђео ми се још није јавио, а Вама се Богородица јавила! Немојте, молим вас”, подсјећа Курир стил.

Кад је фотограф Вицан Вицановић пожелио да фотографише патријарха Павла, обратио му се ријечима: “Ваша свјетлости (уместо Ваша светости), на шта му је патријарх врцаво одговорио: “Кад сам већ свјетлост, шта ће ти блиц”?

А за вријеме заседања Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, када је дошао тренутак вечерње службе, патријарх се упутио према Саборној цркви. На путу од Патријаршије до храма, били су један до другог паркирани луксузни аутомобили. Свог пратиоца, патријарх је упитао: “Чији су ови скупоцени аутомобили?” и добио је одговор да су власништво њихових епископа. Патријарх је на то казао: “О, Бог га видио, шта би тек возили да нису дали завет скромности?” (Подсетимо се, епископи се бирају из монашких редова и, кад ступају у манастир, по примању пострига обавезују се на безбрачност, послушност и сиромаштво (скромност).

Кад је патријарх са својом пратиоцем требало да крене на Баново брдо, на службу у цркву, пратилац га је упитао хоће ли да се одвезе аутомобилом, што је

патријарх одбио, рекавши да ће ићи аутобусом. Да би га, ипак, одговорио од овог наума, пратилац га је подсетио да је љето и да није згодно ићи градским превозом, јер људи иду на Аду Циганлију, а женски свијет је разголићен. Патријарх је кратко одговорио: “Свако види оно што хоће”…

У пријатној атмосфери, на ручку у Патријаршијском двору, један до другога сједели су патријарх Павле и владика Стефан. На столу је била и чинија са маслинама. Сви присутни знали су да се патријарх држи свог начела да је људском организму потребно до шест маслина, не више. Владика Стефан је захватио осам, те је шаљиво упитао патријарха: “Ваша светости, ја захватих двије више, шта да чиним”? Патријарх му је одговорио: “Сад узми то што си захватио, а сутра узми двије мање”…