Ево гдје се он тачно налази, ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ!

Из 91. канонског правила Светог Василија Великог (узетог из 27. главе Књиге о Духу Светоме блеженом Амфилохију), које улази у састав Књиге Правила, то јест црквених канона општеобавезних за све православне хришћане, сазнаје се да су се хришћани приликом савршавања молитви одвајкада окретали истоку:

„Које нас је Писмо научило да се у молитви окрећемо ка истоку?“ Пита свети Василије и даље појашњава: „Јер сви гледамо ка истоку за вријеме молитве, али мало нас је који знамо, да кроз то тражимо древни рај, који је Бог засадио у Едему на истоку (Пост.2,8)“.

Одатле је јасно да се, према правилима свете Православне Цркве, приликом молитве треба да окренемо ка истоку, усљед чега су и олтари храмова окренути ка истоку, наводи портал Лепоте Србије.

Уједно, оправдано је и то што се, према веома старом благочестивом руском обичају, иконе у домовима стављају у „почасни угао“, то јест у најљепши и најистакнутији, који је најпогоднији за постављање икона.

Иконе се постављају у угао зато што је Господ Исус Христос Себе назвао „Крајеугаоним Каменом“ Цркве коју је основао, па природно треба да буде и „Крајеугаони Камен“ сваког хришћанског дома – „мале цркве“, што се симболички и представља постављањем светих икона у најљепшем углу куће.

Прво и основно правило при постављању православних икона у стану или кући којег би требало да се придржавате налаже да ова света слика буде на источном зиду почасне, главне просторије.

Међутим, пошто се ни стамбене зграде, а ни породичне куће, не оријентишу као православни храмови (исток-запад), често није могуће да источни зид буде празан, да би се на њему поставиле иконе. Понекад су на тој страни прозори, врата, излаз на терасу или двориште. У том случају иконе бисте требало да поставите на јужни или сјеверни зид, а друго правило гласи – потпуно избјегавати стављање на западни зид.

Само по себи се разумије да од свих углова треба одабрати онај који је најприкладнији и најдоличнији да би ту биле постављене иконе. Осим тога, као древни обичај код нас је било прихваћено да се при уласку у кућу прије свега окрене лицем према светим иконама и да се пред њима начине три поклона, уз осењивање себе крсним знамењем, па да се тек потом поздрављају домаћини.

Зато је природно да иконе треба да буду постављене у оном углу који први, да тако кажемо, „пада у очи“ ономе ко улази у собу. Такав најистакнутији и најприкладнији угао собе обично се и бира за постављање икона и назива се „почасни угао“, понекад чак и независно од тога да ли је окренут ка истоку или не.

Наравно, треба се трудити да се изабере онај угао који је окренут ка истоку, али уједно и имати на уму како у истинском хришћанству не би смјело да буде такве претеране и слијепе привезаности за „слово закона“, у крајњој линији – онда када је ријеч о чисто обредном аспекту: Богу се можемо молити и клањати свуда, у свим правцима, на сваком мјесту владавине Његове (Пс.102,22), а не само када смо окренути ка истоку.