Горан Николић рођен је у Куманову, у Македонији. Србин је по мајци, православац по вјероисповијести, а патриота у души, срцу и увјерењу.

Почетком грађанског рата у БиХ, са тек двадесет година живота, Горан је донио одлуку да се као добровољац јави у редове Војске Републике Српске. У мају 1992. стигао је у Бањалуку.

Његове сестре данас кажу да је Маки, како су га звали саборци, био непоколебљив у одлуци да помогне браћи у Републици Српској. Породица је то прихватила, надајући се да ће Горан након рата остварити своју велику жељу да заувијек остане у Републици Српској и овдје створи породицу.

О његовој љубави према српском народу говори и податак да је Горан своје презиме Николовски званично промијенио у Николић.

Маки је остао заувијек у Српској, али као бесмртни херој и легенда. Борио се у батаљону Војне полиције Првог крајишког корпуса, и с њима је прошао цијелу битку за Коридор, најславнију епопеју Одбрамбено-отаџбинског рата у Српској. Ту су саборци стекли апсолутно повјерење у њега, истичући да је био изузетно храбар, поуздан и несебичан борац и пријатељ.

Горанова јединица је 1993. распоређена на подручје полуопкољеног Добоја. Маки је и на том ратишту, не штедећи ни себе ни свој живот, био у првим редовима. Отишао је у легенду у августу 1993. године док је покушавао да са ватрене линије извуче тијело погинулог друга. Животом је стао иза девизе које су се чврсто придржавали у јединици да никада неће оставити ни рањеног нити мртвог саборца, подсјећа Срна, пренио је Глас Српске.

Сахрањен је на гробљу у родном Куманову. Породица је на споменику исписала име и промијењено презиме свог Горана, испод којег стоји и поносна, скромна реченица: „Борац Републике Српске“.

Сјећање на Горана Николића његују многе Добојлије чије је домове бранио у полуопкољеном Добоју.

Да никада неће бити заборављена жртва овог племенитог младића потврђује и то што једна од градских улица носи његово име, а у част овог храброг добровољца из Куманова ускоро ће бити откривено и спомен-обиљежја с његовим ликом, јер положити живот за отаџбину у којој живиш је храброст и подвиг, а одазвати се за одбрану рода из сигурне луке расијања је херојство достојно античких бесмртника.

У Републици Српској то се не заборавља.