01/11/2023

Према непотпуним подацима, кроз логор је прошло нешто више од 23.500 мушкараца, жена и дјеце, али је на стратишту у Јајинцима, гдје су логораши одвођени на стријељање, пронађено 68.000 спаљених и 1.400 неспаљених лешева.
Велики број осуђеника није ни увођен у бањичке књиге већ је директно пребациван у Јајинце. Кроз логор је прошао и велики број логораша са Старог Сајмишта, од којих је највише било Јевреја.
Логор на Бањици био је највећи логор на подручју окупиране Србије. Његово формирање наредиле су њемачке окупаторске власти у јуну 1941. године.
Тај логор је био у функцији од јула 1941. до октобра 1944. у касарни бивше Југословенске војске. Имао је двојну њемачко-квислиншку управу, али је био под њемачком командом.
Логор је имао двије секције у којој је једна била у надлежности Специјалне полиције, док је други дио био у надлежности Гестапоа.
Прва званична категоризација логораша извршена је у септембру 1942. године када је уведена и нова категорија затвореника – присталице Драже Михаиловића, подсјећа Срна, преноси Глас Српске. Иако је Бањички логор важио као један од најбоље чуваних и најбоље обезбијеђених за вријеме окупације пет логораша успјело је да побјегне.
Прво бјекство забиљежено је у јануару 1943. када је Милка Минић, супруга високог партијског секретара КПЈ Милоша Минића, успјела да се извуче из логора.
Друго веће бјекство догодило се октобра 1943. када су побјегли капетан Нешко Недић, резервни потпуковник Илија Орељ, студент Никола Пашић млађи и још један затворски чувар.
Било је и покушаја бјежања бањичих логораша за вријеме извођења радова на Дунаву, у Обреновцу и Панчеву.
Након ослобођења, Бањички логор претворен је у Музеј. Некадашња соба смрти претворена је у спомен-собу са изложеним стварима и предметима који су некада припадали логорашима.
Скупштина града Београда је 1969. године, поводом 25 година од ослобођења града, поставила спомен-обиљежје испред зграде бившег концентрационог логора на Бањици.
01/03/2026
03/03/2026
10/11/2024