Реплика иконе Богородице Неразрушива стијена стигла је у Србију претходних година, из руског Самовара, и била је постављена у цркви Лазарици у Крушевцу.

Прави назив ове иконе је Неразрушива стијена, али је због њене историје називају и Видовданска.

Прва оваква икона израђена је још у 12. вијеку, након што се Светом Сави приликом боравка на Светој Гори указала Богородица, а када је сачињена икона, наш светитељ је икону поклонио манастиру Филокал у Солуну, гдје је добио чин архимандрита. Међутим, икона се током времена изгубила, па је у вријеме цара Душана осликана нова икона по узору на изгубљену. На овој двојној икони су на једној страни представљени Богородица са дјечаком Христом у руци, који је благосиља и у руци држи свитак, а на полеђини је осликан Свети Сава, први архиепископ све српске земље. Боја позадине иза мајке и дјетета, као и иза Светог Саве у архијереској одежди, са својом необичном бојом имитира стијену.

У 14.вијеку пристигла је на двор кнеза Лазара, а предање каже да су се пред овом иконом, чији је прави назив Неразрушива стена, на Кнежевој вечери уочи Косовске битке српски великаши заклели на вјерност Христу. Икона је, након страдања српских јунака на Газиместану 1389.године, враћена у Хиландарску ризницу, гдје се и данас брижљиво чува.

Интересантна чињеница је да постоји икона са истим именом – Неразрушива стијена и стоји осликана на олтарском зиду старе саборне цркве Софије, у граду Кијеву, већ девет вијекова.

Ова икона носи се приликом сваке видовданске литије, а празнује се у недјељу Свих Светих, уочи највећег српског празника и Дана града Крушевца – седам дана послије Духова.