Сарајевске политичке институције и медији традиционално покушавају да прикрију латентну поруку антисемитизма који је историјски присутан у муслиманском друштву у БиХ, а Хамасов напад на Израел и насиље у Гази које је услиједило отежали су то настојање, јер је постало немогуће прикрити спонтане јавне изливе антиизраелских и антисемитских ставова.

Ово се истиче у осврту Републичког центра за истраживање рата, ратних зличина и тражење несталих лица на кризу у Гази и поновну појаву антисемитизма у БиХ.

У тексту се наводи да ће хронична нестабилност власти у БиХ и међунационална непријатељства неизбјежно довести до тога да ће међународни проблеми, посебно они који се дотичу муслиманског свијета, повећати тензије унутар државе.

Штавише, као што је видљиво у овом случају, додаје се, ове тензије се данас манифестују у повећању нивоа антисемитизма у јавности.

– Ову ситуацију још опаснијом чини чињеница да су муслиманима насељени дијелови БиХ и даље дом бројним спавачким ћелијама Ал-каиде и ИСИЛ-а које би се могле активирати ако и када стигне наређење (треба имати на уму да је БиХ дала више добровољаца у ИСИЛ по глави становника од било које земље у Европи).

Према ситуацији из октобра ове године, извјештаји италијанских обавјештајних служби говоре да у БиХ дјелује скоро 20 исламистичких терористичких група. Иако се чини да је безбједносна ситуација стабилна у дијеловима државе који су насељени Хрватима и Србима, нажалост, већина сарајевских политичких институција и медијских кућа није спремна да се суочи са овим проблемом, него радије повлађује латентним антисемитским струјама у друштву БиХ – истиче се у осврту.

Када се сагледа ова реалност, наводи се у тексту, актуелни рат између Хамаса и Израела повећаће још један раскол у друштву БиХ и створити овој земљи нову димензију дипломатских и безбједносних проблема.

– Важно је напоменути да тренутни пораст антисемитског расположења и дјеловања у
БиХ преовладава само у дијеловима који су насељени муслиманима. На хрватским и српским просторима, влада битно другачија атмосфера – наглашава се у тексту.

У Републици Српској, на примјер, додаје се у осврту Републичког центра, током протеклих 15 година политички лидери улажу здружене напоре на развијању веза са Израелом и подржавају израелске интересе на међународним форумима.

Подсјећа се да је Јерусалем Пост, на примјер, описао Републику Српску као „најбољег пријатеља Израела у Европи“.

– Током обиљежавања „Дана Израела“ у Бањалуци, амбасадор Израела у БиХ Дејвид Коен захвалио је предсједнику Републике Српске Милораду Додику ријечима: „Господине предсједниче, Држава Израел Вам је захвална на Вашем личном доприносу да БиХ никада не гласа против Израела у УН нити на било ком другом међународном форуму“.

Године 2014, у Бањалуци је отворен Јеврејски културни центар, за који је Радио Слободна Европа рекао да је први центар те врсте који је отворен на Балкану након Другог свјетског рата, подсјећа се у тексту.