Добрила Кукољ, која је преживјела страхоте злогласног усташког логора Јасеновац, представила је, 9.oктобра, приједорској публици своју књигу „Туга која траје цијели живот“ свједочанство којим ће наставити да се његује култура сјећања.

Она је као дијете преживјела пакао Јасеновца.

Кукољева, предсједник Удружења јасеновачких логораша и њихових потомака из Бањалуке, каже да свијету шаље поруку да се зло рата никада нигдје не догоди, у било којем крају свијета, ниједној вјери и нацији.

„Желим да се обезбједи боља будућност наших младих поколења, која ће његовати нашу културу сјећања“, рекла је Кукољева новинарима, јавила је Срна, пренио Глас Српске. Она је истакла да се њене поруке налазе на крају сваке приче коју прича, те позвала младе да не забораве ниједно старатиште.

Промоцији је присуствовала и директор Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина“ Тања Тулековић, главни и одговорни уредник књиге, која је истакла да са Кукољевом сарађују дуги низ година и да су задовољни што су коначно успјели да објаве ово њено свједочанство.

„Са њом сарађујемо дуги низ година, не само о питању њеног личног искуства и трауме за вријеме Другог свјетског рата, већ и на пуно ширем подручју, то су села Међеђа, Драксенић, Демировац гдје нам је она била спона која нас је повезала са многим људима који су преживјели голготу Другог свјетског рата“, истакла је Тулековићева.

Додала је да је наслов књиге „Туга која траје цијели живот“ мисао водиља и мотив који је водио Добрилу да исприча ову причу како се овај злочин никада и никоме не би поновио.

„Ово је у ствари прикупљање усмених свједочанстава, а то вам је други по значају метод када се ради истраживање Другог свјетског рата. Поред свих историјских докумената, фотографија и предмета, усмена свједочанства су алка која нам даје емпатију“, нагласила је Тулековићева.

Промоцију књиге организовала је Народна библиотека „Ћирило и Методије“ из Приједора, чији је директор Гордана Вила истакла да је ова књига прошла на конкурсу за избор и промоцију завичајних писаца са подручја приједорске регије, а уједно је и наставак сарадње Библиотеке и Спомен-подручја „Доња Градина“.