Ријечи пуковника Чедомира Поповића, члана удружења „Уједињење или смрт“, које је упутио затворском чувару Протићу када су ухапшени непосредно пред Солунски процес на коме ће Апис изгубити живот најстрожом „казном“ стрељања, су једне од оних ријечи које имају ту моћ да за трен направе читаву слику о каквом се то човјеку радило.

пуковник Чедомир Поповић

Многи су се и тада, многи се и сада рађају, живе и дуго плашећи се смрти ипак сви исто заврше – умиру. Никада за то вријеме нису могли да схвате како то неко може да умире, а да се тога не боји, како то може да гледа смрт у очи и да јој се смије. Баш такав је по ријечима пуковника Поповића био комадант Апис.

“Е, мој побратиме! Апис се смије, јер је такав, јер је див, јер је херој, јер је лав! Апис се смије, јер зна да ће га стријељати еј! Знам ја њега још из 1903. Тај се смијао оно вече у официрској касини као да иде на свадбу, а још је при том тврдио да ће и погинути. Не знаш ти такве људе: кад се смију, онда су најгори”, наводи портал „принцип“.

Какав је био један од најмоћнијих људи прве половине 20. вијека пуковник Драгутин Димитријевић, можда ћемо најбоље сазнати из прве руке од човјека који је са њим проживио толико тога и имао прилику да га најбоље упозна. Један од чланова организације „Уједињење или смрт“ Оскар Тартаља записао је о Апису:

„Активан и смио, какав је био, он игра видну и значајну улогу у свим већим догађајима предратне Србије не тражећи за себе ни части ни хвале, он је душа и вођа, организатор националистичко-револуционарног покрета, који има стално на уму, не само на своју Србију већ и остале крајеве у којима живи наш народ, а који се налазио у туђем ропству… Апис је први међу свима. Он је војник и политичар у исто вријеме Гарибалди и Мацини југословенског рата за ослобођење“.