Након неког времена обистинило се Мирићијино предсказање. Двије српске војске сударише се под Ужицем и погибе пет хиљада људи. Kнез заповједи да се заробљени жупан ослијепи усијаним жељезом и натјера у монаштво.

ОВО ЈЕ ПРОРОЧАНСТВО СТАРЦА МИРИЋИЈА О KОСОВУ

У српском народу још живи предање о старцу коме се прије боја на Kосову указала визија онога што долази, али га велможе нису послушале. Ријеч је о старцу Мирићији, себру из средњевековног града Беле Стене код Ваљева.

Предање каже да се њему, након Маричке битке 1371. године, у бесаним ноћима више пута указивала пропаст српског царства.

Између јаве и сна најприје му се указала страшна битка између двије српске војске, како у пуном галопу јуре једна према другој, а испред њих двојица највећих велможа, Никола Алтомановић, господар ужичке области, и кнез Лазар Хребељановић који је владао областима Поморавља и Подунавља. Поље испод града Ужица, прекривено маглом, пролама се од тутњаве коња, звекета хладног челика и самртних крикова. А онда злосутна тишина. Видио је кнежеве витезове гдје усијаним железом ослијепише жупана Николу и одведоше га на замонашење, наводи портал „еспресо“.

Друго сновиђење било је још грозоморније: страхотна тама надире са истока, а из ње извиру небројене војске под једним барјаком и обиљежјем – полумјесецом. Невиђена сила судара се са знатно мањом војском Лазара, кнеза српског. Видео је Мирићије погибељ оба владара, Лазара и Мурата, сагледао унапред несрећу обезглављене српске земље.

А на Бадње вече усни старац нешто чудновато, само лице Божије које му рече:

“Иди мој Мирићије, чедо безгрешно, те прокажи силницима што се око земље отимају, оглушују о законе Моје, а вас обичне, сирото стадо Моје, стављају у искушење да не сагледате несрећу која долази, на коју вас упозоравам, иди и казуј им што Ја теби показах. Ако се вјери и памети дозову и измире се као браћа, може се избјећи пропаст коју си видио по милости Мојој. Kазуј да сам те Ја послао. Ја, који сам једном био међу вама и опет ћу доћи да коначно пресудим, раздвојим вјерне и невјерне, грешне и безгрешне… Иди у планине, Мирићије! Пости две године, а онда на очи силнима изиђи, те им ово кажи!”.

Мирићије послуша и оде у испосништво на Сувобор. У зиму 1373. врати се и крену ка кнежевском Kрушевцу. Успут је свраћао у манастире, казивао монасима своја виђења, ноћивао у себарским селиштима и њима казивајући исто. Предање даље каже да Мирићија нису послушале ни велможе, а ни кнез Лазар, те да га је жупан Никола бацио у тамницу прогласивши га Лазаревом уходом.