НАТО је у рату против Србије 1999. године, који је трајао 78 дана, изгубио више од 400 војника и 60 авиона. Српска војска оборила је, између осталог, три невидљива бомбардера Ф-117А и 1.000 крстарећих ракета Алијансе, ексклузивно објављује Српски телеграф податке које је прикупио руски главни обавјештајни директорат, чувени ГРУ, а објелоданио познати војни дописник Владислав Шуригин, који је током рата био стациониран и у Србији.

ИЗВЈЕШТАЈ РУСКЕ ОБАВЈЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ ИЗ 1999. ГОДИНЕ

Шуригин се такође позива и на повјерљиви извјештај руског министарства одбране и констатује да Пентагон никада неће признати праве губитке, а као доказ износи чињеницу да је НАТО слагао чак и за број борбених летова – умјесто 35.000, било је, у ствари, само око 25.000.

• Број од 400 погинулих није нереалан и односи се само на војнике НАТО. Ако би се урачунале паравојне јединице, шиптарски терористи и њихови помагачи на терену, тај број би био немјерљиво већи. Агресор губитке крије и 21 годину касније, али постоје документа – потврдио је тада за Српски телеграф генерал Владимир Лазаревић, ратни командант Приштинског корпуса.

Колики су заиста губици били, напомиње Лазаревић, говори и обраћање генерала Веслија Кларка, главнокомандујућег напада на Србију, припадницима Атлантске бригаде двије године послије рата.

• Ту бригаду сачињавали су шиптарски добровољци из Америке, а Кларк им се малтене извињавао јер се мање од половине њих вратило живо. Ми своје жртве не кријемо, али Американци морају јер би признање правих губитака био њихов пораз – каже Лазаревић.

СТРАДАЊЕ САСОВАЦА

Тајни извјештај, до кога је дошао Шуригин, наводи да је српска војска уништила велики број хеликоптера апач, у који су се Американци клели. Први велики ударац доживјели су на аеродрому „Ринас“, код албанске пријестонице Тиране, 26. априла, када су авиони галеб на писти уништили двије ескадриле ових хеликоптера и оштетили више од 10. Сличну операцију је српска војска извела на аеродрому у Тузли, који је коришћен као аеродром за принудно слијетање – тада је на земљи уништено око 15 НАТО авиона.

• Не само да су НАТО пилоти гинули над Србијом, већ су страдали и војници који су трагали за обореним пилотима. Српска противваздушна одбрана је оборила најмање пет хеликоптера, у којима је погинуло око 100 војника. Транспортни авион херкулес, који је превозио припаднике британске специјалне јединице САС, требало је да претекну руске падобранце да не стигну први на аеродром Слатина у Приштини, али се мистериозно 11. јуна срушио у Албанији. Амерички борбени извиђачки хеликоптер срушио се 26. маја у Босни, а преживјелих није било – тврди се у извјештају који преноси Шуригин.

АМЕРИЧКИ ДУХ НАЛЕТИО НА СРПСКУ РАКЕТУ

На мети ракета наших противавионаца, осим америчких авиона, којих је било највише, нашло се и пет њемачких торнада, неколико британских харијера, два француска миража, по један белгијски, холандски и канадски авион. Стратешки бомбардер Б-52 у зони између Сланкамена и Инђије експлодирао је послије директног поготка ракете САМ 7. јуна, а 20. маја оборен је Б-2 А, познатији као дух.

Колико год да се губици моћне Алијансе на први поглед чине невјероватни, довољно је погледати чланак атинског листа Катимерини од 7. априла 1999. године у ком се тврди да је НАТО изгубио 88 војника! С обзиром на то да је то било послије само двије недјеље рата, када је интензитет борби био нижи, може само да се претпостави колико је жртава НАТО имао током 11-недјељног сукоба.

Пилотске јакне као мамац за хеликоптере

Велике губитке у људству, према извјештају ГРУ, НАТО је претрпио у акцијама спасавања оборених пилота.

• Наша војска се послужила лукавством. Уколико би први стигли до обореног, скидали су му јакну у којој се налазио специјални одашиљач, који је служио да га спасиоци лоцирају. Јакну са локатором би тада оставили као мамац, па би спасилачки хеликоптер био лака мета наших ракета стријела – открива један од српских официра који је учествовао у тим акцијама.

СПАСИЛАЧКИ ХЕЛИКОПТЕРИ КАО ЛЕТЕЋЕ ГРОБНИЦЕ

27.3. око 3.20 између Врутака и Кремне, у близини Ужица: Хеликоптер Сфора са 22 војника. Након кратке борбе са југословенском пјешадијском јединицом уништен мобилном стријелом-1М. Нема преживјелих

28.3. – 3.00 у близини Бијељине: Хеликоптер Сфора ХХ-60 пејв хок са 12 војника. Преживјела само два члана посаде

31. 3. по подне у близини Гњилана: Погођен спасилачки хеликоптер са 20 командоса

22.45, планина Тара: Срушен спасилачки НАТО хеликоптер ЦХ-53 са 25 командоса. Оборила га стријела-2М. Нема преживјелих

6.4. послије поноћи, југословенско-албанска граница (Црна Гора): Погођен НАТО хеликоптер са 20 војника. Преживио само пилот који се катапултирао

11.10, планина Скопска Црна Гора: Два спасилачка хеликоптера НАТО са 40 командоса. Нема преживјелих

13.5. око 5.00, Раковица крај Београда: Погођен је спасилачки хеликоптер. Погинуло је 17 војника, а три су заробљена