Руски лидер заправо је само поновио оно што је већ одавно познато, коментари су то из Републике Српске, на изјаве Владимира Путина о БиХ. И он је потврдио да је једини оквир у којем БиХ може нормално да функционише јесте Дејтонски споразум. Апсурдно је то што овај став многи не желе да чују, каже премијер Радован Вишковић.

„Човјек је рекао само чињенице. Нема будућности БиХ без људи који овдје живе, како је Уставом речено, без договора три конститутивна народа, два ентитета, без мијешања страног фактора“, каже предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.

Само би неко крајње злонамјеран могао да се чуди оваквом ставу руског предсједника. Дејтонски споразум и његов Анекс 4 односно Устав БиХ, нису никакво прелазно рјешење, како то желе да представе западни политичари, Још једна важна порука Русије јесте да је најважнији разговор између конститутивних народа, у тренутку када су дерогирани сви принципи Дејтонског споразума.

„Имамо једну потпуно парадоксалну ситуацију, да они који руше Дејтонски мировни споразум долазе са запада, из ЕУ, из САД, из Велике Британије, а онда када чују став предсједника Путина, онда покушавају да направе неке теорије завјере. Не“, каже амбасадор БиХ у Србији“, каже амбасадор БиХ у Србији, Александар Врањеш.

„Овај пут је то буквално политичка порука да о судбини БиХ и конкретно српског народа у БиХ, јер се реферисао на Републику Српску, треба да одлучују они који овдје живе“, каже Бојан Шолаја, Центар за међународне и безбједносне студије Бањалука.

Посљедње двије године доказале су колико је Европска Унија вазал САД-а, и колико је такав приступ погрешан, каже професор Грегори Сајмонс. Русија данас не да није ослабљена, већ напротив, проблеми се првенствено јављају у Европи.

„Европа је у процесу брзог економског пропадања. Њемачка је у рецесији, а она представља главну економску силу Европе“, каже проф. др Грегори Сајмонс, Универзитет у Упсали.

Све то одавно знају ван тзв. западног свијета. Многе економски развијене и стабилне државе јасно су се окренуле Русији, и не занима их шта о томе мисли Вашингтон или Брисел, који немају јасну стратегију за свијет након руско-украјинског сукоба, и нову подјелу снага.