У ноћи између 10 и 11. априла 1999. године НАТО авијација засула је мало мјесто Мердаре код Куршумлије касетним бомбама.

Том приликом живот је изгубила једанаестомјесечна Бојана и њен отац Божин Тошовић (29), док је неким чудом успјела да преживи његова супруга Марија, која је у том тренутку била у седмом мјесецу трудноће.

Иако и сама повређена, успјела је да одржи турдноћу и да 17. јуна исте године роди ћерку Анђелу. Марија је у својим ранијим казивањима испричала за Курир да је то вече легла са породицом раније како би дочекали Васкрс.

– Мало прије поноћи зачули смо неку тутњаву и схватили да је у близини пала бомба. Скочили смо из кревета и сишли у подрум. Сједели смо у тишини са зебњом, док је око нас све тутњало од, како сам касније сазнала, касетних бомби. Тада је грунуло. Кад сам се освијестила схватила сам да је бомба (томахавк) директно погодила нашу кућу и да смо затрпани. Као у сну чула сам мужа како ме дозива. Видјела сам га затрпаног подрумским камењен и гредама. Поред њега лежала је Бојана- присјетила се прије пар година страшног догађаја Марија.

Први који су притекли у помоћ били су њени родитељи и брат, који су из гомиле рушевина извукли Бојану која је већ била мртва. Маријин отац Саво и брат Мирко су голим рукама откопали Божина и Марију, а затим их однијели на пут испод надвожњака, како би колико-толико били заштићени од бомби.

– Питала сам гдје је Бојана. а они су ми рекли да су је однијели код моје мајке. Божин је био непокретан, али још жив. Цијелу ноћ смо провели испод надвожњака, док није свануло и престало бомбардовање. Тада сам примјетила да мој муж више не дише. Умро је, завапила сам, а моји су ми тада рекли да ми је и ћерка мртва – рекла је тада Марија.

Тешко повређену Марију пребацили су у Куршумлију, па у болницу у Прокупљу. Дуго се лечила, остали су бројни ожиљци по цијелом тијелу, али, како каже, највећи и најтежи ожиљци су на души.

Једанаестомјесечна Бојана је била најмлађа жртва НАТО бомбардовања.