Сви који су икада посјетили породичну гробницу династије Карађорђевић испод цркве Светог Ђорђа на Опленцу, вјероватно су били изненађени када су, међу именима Александар, Петар, Ђорђе, Јелисавета, Зорка или Јелена, видјели и једно прилично необично – Клеопатра. Ко је била ова српска принцеза оригиналног имена и каква је била њена судбина?

Кнез Александар Карађорђевић, Карађорђев син, и кнегиња Персида имали су десеторо дјеце од којих је четворо умрло у детињству и раној младости. Ипак, ни дјеца која су преживјела нису имала лак живот. Нарочито је трагична била судбина друге Александрове ћерке, принцезе необичног имена –Клеопатра Карађорђевић.

Била је друго дијете (и друга ћерка) кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде, сестра краља Петра И, подсјећа Историјскизабавник. Рођена је 1835. године у Влашкој гдје је породица живјела у то вријеме. У Србију су дошли октобра 1839. када је њен отац, Карађорђев син, постао ађутант кнеза Михаила Обреновића.

Александра Карађорђевића су уставобранитељи изабрали за кнеза Србије 1842. године, а двије године касније породица се преселила у двор (данашњи Стари двор тј. Скупштину града Београда).

И тако се седмогодишња принцеза Клеопатра обрела на двору, окружена сјајем и гламуром, али и у епицентру политичких дешавање у тадашњој Србији.

Клеопатра је одрастала са двије године старијом сестром Полексијом за коју је била веома везана. Када су дјевојчице напуниле 10 и 12 година поставило се питање њиховог образовања.

Иако у оно вријеме није било необично да се женска деца уче само кућним пословима и основима лијепог понашања, кнез Александар је за своје ћерке желио нешто више.

На препоруку Илије Гарашанина и Јована Хаџића Клеопатри и Полексији је за приватног учитеља изабрао Матију Бана, једног од најученијих дубровачких Срба који је због тога специјално из Цариграда допутовао у Србију.

Клеопатра је била љубав кнеза Михаила?!

И тако је принцеза Клеопатра постала једна од најученијих жена тог доба у Србији. Савременици су причали да је била веома лијепа, али тиха и повучена.

У селу Неменикуће под Космајем се у порти цркве и данас налази Клеопатрина чесма.

Прича каже да је након принцезине преране смрти њено тијело на путу ка Тополи остављено ту преко ноћи. Сеоске дјевојке су за Клеопатру изаткале покров, што је толико дирнуло кнеза и кнегињу да су код храма подигли чесму. Народ вјерује да је вода која одавде тече чудотворна.

Чешки композитор и пијаниста Алојз Калауз који је тих година боравио у Београду, за Клеопатрин 15. рођендан је компоновао пјесму “Што се боре мисли моје” на ријечи које је написао кнез Михаило Обреновић.

Средином педесетих година 19. вијека нумеру је поново компоновао Корнелије Станковић и та пјесма је за време друге владе кнеза Михаила редовно извођена на баловима у Београду.

О томе да ли су између кнеза Михаила и принцезе Клеопатре постојале неке симпатије или чак и љубав која би могла да заувијек помири династије Карађорђевића и Обреновића и данас се расправља. Како било, Клеопатра се 1855. године удала за Милана Петронијевића, сина угледног српског политичара и бившег предсједника владе Аврама Петронијевића.

Ипак, брачна срећа није била дугог вијека. Већ болесна (иако данас са сигурношћу не знамо од чега највјероватније је у питању била туберкулоза), Клеопатра је убрзо пала у постељу и умрла пет мјесеци касније у бањи Глајхенберг у Штајерској гдје је била на лијечењу. Био је 1. јул 1855. године.

Сахрањена је у породичној гробници у Тополи, касније у цркви Светог Ђорђа на Опленцу. Имала је само 20 година