Током Колубарске битке, аустроугари су покушали да ударе српску војску са леђа преласком преко Дунава код Смедерева. Прелазак 10.000 аустругарских војника започео је 09.новембра 1914., а наспрам њих су стајале резервне снаге трећепозиваца јачине око 3000 људи.

мајор Јован Наумовић

Позив у помоћ је послат на све стране, међутим све снаге су биле заузете крвавим борбама на западу. На позив је једини одговорио мајор Јован Наумовић из села Петка (32км далеког) који је у помоћ повео 500 младића са војне обуке. Регрути су у пуној ратној опреми трчали пет сати у помоћ старцима. Кад су стигли непријатељ је завршио форсирање ријеке и кренуо да развија бојни поредак.

Мајор Наумовић је имао само један приједлог-јуриш. Сад, одмах. Приједлог је усвојен. Наумовић је након састанка са командом окупио своју „дјецу“ и изнио им план, уз сљедеће ријечи:

„Браћо! Дошао је дан да вратимо крв старим шумадинцима, који нас ослободише турака и вишевијековног ропства. Хоћемо ли? Хоћемо!“

Уз пјесму, јуриш су повели младићи за којима су кренули и трећепозивци. Сударили су се на обалама Дунава. Тада је 2000 Аустроугара је заробљено, 4000 се повукло назад.