Након успјешних разговора које је имао у Бјелорусији и Русији, предсједник Републике Српске Милорад Додик најавио је да наредне седмице путује у Црну Гору и Турску. До краја марта очекује да Српску посјети мађарски премијер Виктор Орбан, а планиран је и сусрет са предсједником Србије Александром Вучићем.

Свој састанак са Додиком најавио је и предсједник црногорске Скупштине Андрија Мандић.

Аналитичари истичу да се глас Републике Српске протеклих дана далеко чуо. Поручују да, колико год је то могуће, Српска треба да гради своју спољнополитичку самосталност.

Попут интервјуа америчког новинара Карлсона Такера са предсједником Руске Федерације, одјекнуо је и нови сусрет предсједника Републике Српске са Владимиром Путином у Казању. Малициозне коментаре преовладале су здраворазумске оцјене и конкретни бенефити добрих односа са Русијом и Бјелорусијом, у тренутку када их ЕУ и САД ставља на стуб срама.

– Наставићемо да радимо с њима упорно, ја ћу већ у априлу учествовати на безбједносној конференцији у Санкт Петрбургу а у шестом мјесецу бићу на Економском форуму опет у Санкт Петербургу који се подржава под покровитељством Путина – истакао је Додик.

Привредна, културна, безбједносна, политичка сарадња као и сваки други вид сарадње са Руском Федферацијом, која је један од гараната Дејтонског мировног споразума, у врху је приоритета политике српског руководства. Гаје се добри односи са Бјелорусијом, Кином, с Турском биће потврђени на дипломатском форуму у Анталији, Српска и у не баш благонаклоној ЕУ има пријатеље, у региону одавно је уважен партнер.

– Почетком идуће седмице бићу у Црној Гори, а крајем те седмице идуће боравићу у Анталију на Економском форму на позив наших пријатеља из Турске и ту се неће завршти све то што радимо на међународном плану. Очекујемо да ћемо до краја марта угостити нашег драгог пријатеља господина Орбана а у међувремену вјерујем да ћу се срести се са предсједником Србије Александром Вучићем. Дневно имамо контакте са људима из ЕУ – навео је Додик.

У очима Запада, политичког Сарајева и дијела српске опозиције Москва, Пекинг, Минск, Анкара, Будимпешта нису релевентне адресе, за њих свијет се „врти“ само око Брисела, Вашингтона и Лондона.

– То су све веома важни актери на међународном плану, са растућим ауторитетом и моћи у међународним односима. Исто тако то су земље које су и саме под притиском Запада или онога што је мејнстрим запада и Русија и Мађарска и Турска. Оно што је кључно да Српска гради своју спољну политичку самосталност – рекао је научни сарадник Института за међународну политику и привреду у Београду Александар Митић.

– Не можемо подцијенити значај и моћ земаља попут Русије и Турске, али и Бјелорусије која је у неким сегментима једна од развијених земаља у свијету. Наравно да ови састанци показују да је Српска дио тог новог мултиполарног свијета који се полако развија – сматра научни сарадник у Институту за европске студије Београд Рајко Петровић.

Широк спектар пријатеља на међународном плану, показује не само да Српска није изолована већ истиче њену виталност да се одупре вишедеценијским притисцима да се преко БиХ „угура“ у НАТО. Успостављени контакти доносе економску, политичку и моралну добит сагласни су аналитичари.

– Пазите, Република Српска чак и да је другачија ситуација, чак и да се предсједник Додик не састаје ни с ким , не може бити изолована док је не изолује Србија. А нема говори о изолацији док год постоји оваква интеракција – изјавио је публициста Игор Ивановић.

Боравци у Русији, Бјелорусији, најављени сусрети са мађарским премијером, одлазак у Турску, разговори са регионалним лидерима, не значе одустајање од европског пута како то покушавају да представе поједини федерални политичари и медији. То је потврда суверенистичке политике руководства Српске, које у тренуцима геостратешких промјена у свијету тражи најбоље за Српску и свој народ.