Станислав Сондермајер је рођен у Београду као син хирурга Романа Сондермајера, санитетског пуковника, и његове жене Станиславе. Као ученик шестог разреда Друге београдске гимназије пријавио се у добровољце по узору на старију браћу Тадију и Владислава. Док су се мушкарци спремали за фронт, дјечак је стао пред оца тражећи да крене и он, али због својих година дозволу није добио.

Станислав Сондермајер

Дјечаци су много волели Српство и Србију и због тога су без поговоре и отишли у рат.

Мали Станислав и поред очеве забране, бјежи у рат гдје се пријавио негдје код Шапца. Учествовао је у великој Церској бици. Из те битке се никада није вратио, погинуо је четири или пет дана по доласку. Одређен је да буде на служби у позадини, али дечак је преклињао да му се учини част да уђе у борбени ред. Његово страдање са пушком у руци сматра се једним од најемотивнијих страдања икада, пише портал „принцип“. Толико је било болно за гледање, да је изазвало сузе у очима готово свих ратника. У борбама код села Добрић, 5. августа 1914. године погинуо је најмлађи јунак Церске Битке, Станислав Сташко Сондермајер. Жене, сестре, мајке села Богосавац, изашле су на бојиште и нашле тијело младог дјечака у малој морнарској униформи. Узеле су га, донијеле у центар села и сахраниле на мјесту гдје и данас почива. У блузи погинулог дјечака пронађен је дневник умотан у марамицу у којем описује како га је поразила смрт мајке два дана послије мобилизације као и атмосферу на фронту. Његов разредни старешина Миодраг Ибровац записао је о Сташку Сондермајеру:

„Од срца жаљен, млад, а тако славан, мали јунак Трећег коњичког пука борави вјечни сан на пољу части“.