30/05/2024

Фото: Енциклопедија
Један од разлога што су се историчари у свијету мало бавили Јасеновцем је оскудност историјских извора о овом логору, сматра Алиса Илич, канадска мастер историчарка, која се интензивно бави историјским истраживањем. Поред ма Илич, докторка Дебра Нил, која је професор Државног универзитета Аризоне, потврђује чињеницу да је мало људи изван Балкана уопште чуло за Јасеновац.
Алиса Нил која је докторску дисертацију посветила изучавању улоге Јасеновца за национални идентитет Срба и Хрвата наводи да се у свијету највише пажње посвећује злочинима и геноциду над Јеврејима, док су најбројније жртве, тачније Срби остали на маргини у глобалним студијама о Другом свјетском рату. Таквој ситуацији је, како примјећује, помогло и дугогодишње потискивање Јасеновца као теме у бившој Југославији.
Да је Јасеновац, послије Аушвица и Треблинке (логора у Пољској), био највећи логор смрти у Другом светском рату подсећа и др Рафаел Израели, пензионисани професор Хебрејског универзитета у Јерусалиму.
Међутим, и сам др Израели, аутор књиге “Логори смрти Хрватске“ за Јасеновац је сазнао тек 2012. године током научне конференције посвећене јасеновачким жртвама, те је недуго након тога изјавио да је по површини подручје Јасеновца веће од Аушвица и да је ту убијено и много више људи.

Основни историјски подаци о Јасеновцу:
1. Логор је постојао од августа 1941. до априла 1945. године на територији тадашње НДХ
2. Представљао је систем од неколико логора, међу којима је било и дјечијих
3. Не постоје тачни подаци о броју људи који су били заточени у Јасеновцу – велики дио заробљеника никада није био евидентиран
Занимљива је чињеница да предсједник СФРЈ Јосип Броз Тито службено никада није посјетио Јасеновац. А како се о Јасеновцу говорило у бившој Југославији?
Над меморијалним центром Јасеновац уздиже се споменик жртвама фашизма, Камени цвијет од армираног бетона, дјело архитекте Богдана Богдановића из 1966. године.
Пут до споменика поплочан је жељезничким праговима – остацима пруге којом су транспорти заточеника стизали у логор.
“Сјећање на Јасеновац је у Југославији намјерно избрисано је је тако захтјевала политика братства и јединства Јосипа Броза Тита. У новој држави Јасеновац је као мјесто насиља које су починили хрватски фашисти, а не нацисти био препрека ка постизању мира и суживота“, истиче професорка Нил.
Колико је људи настрадало у Јасеновцу?
Према поименичном списку жртава, објављеном на сајту Меморијалног музеја Јасеновац уз ограду да „није коначан нити потпун“, истраживачи су до сада идентификовали 83.145 жртава.
Најновије процијене Музеја жртава геноцида у Београду показују да је у Јасеновцу погинуло између 122 и 130 хиљада људи.
Музеј сјећања на Холокауст Сједињених Америчких Држава процењује да је у Јасеновцу настрадало између 77 и 99 хиљада људи.
Центар „Симон Визентал“ наводи број „од најмање“ 100.000 настрадалих.

09/03/2026