Битка на Церу била је велика побједа Србије али и, можда још важније, прва побједа савезника у Великом рату, она која је показала да се на малу балканску државу стиснуту између непријатеља, ослабљену од Балканских ратова и изоловану од савезника, и те како може рачунати!

Битка на Церу

О овој побједи у данима који су услиједили писали су и новинари, и књижевници и војници… Ипак, можда највећа похвала јунаштва и храбрости српског народа дошла је управо са непријатељске стране.

Ово су послије Церске битке записала два аустроугарска војника:

„Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бјекству. Једна потучена војска – не, разбијена руља јурила је у безумном страху према граници. Возари су шибали своје коње, артиљерци су боли своје мамузама, официри и војници гурали су се и пробијали читаве колоне коморе или газили у рововима поред пута у групама у којима су били заступљени сви родови војске.

Сјајни су момци ови Срби, они умију да бране своју земљу. Тек у Србији 1914. схватио сам да је љубав према слободи малих народа јача сила од насиља великих и моћних. Тек овде сам схватио да неумитна сила-воља савлађује све, а да је слабост силе у томе што вјерује у силу”, наводи портал „београд“.

Егон Ервин Kиш, аустроугарски војник и писац наводи:

„Овом приликом треба напоменути да смо упознали Србе као ваљане непријатеље. Ја сам их сматрао и сматрам их и сада као војнички најјаче од свих наших непријатеља. Задовољни са малим, довитљиви, лукави, особито покретљиви, вјешти у коришћењу земљишта, врло добро вођени, за борбу мржњом и одушевљењем загрејани, они су нашим трупама задавали много више тешкоћа него Руси, Румуни и Италијани”, навела је „Политика“.