Одбор за стандардизацију српског језика сачинио је приједлог допуна Нацрта закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма, који скупштине Србије и Републике Српске треба да усвоје 15. септембра.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик

Изражена је добра вјера да ће допуне, које је Одбор послао предсједнику Србије Александру Вучићу, српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику, те ресорним министрима Србије и Српске Маји Гојковић и Наталији Тривић допринијети да коначни текст закона буде што бољи и правно утемељенији, на добробит цијелог српског народа.

Одбор за стандардизацију српског језика оцијенио је да је логично и врло значајно да се у Србији и Републици Српској донесе јединствен закон о очувању и заштити српског језика и ћирилице, будући да је у питању исти народ, са истим језиком и писмом као основним идентитетским обиљежјима.

Из Одбора је наглашено да овим законом и Повеља о српском културном простору, коју су потписала ресорна министарства у Сремским Карловцима у марту 2019. године, почиње да добија пуни смисао.

Указано је да је непостојање закона о српском језику и ћирилици, посебно у новонасталим околностима, један од основних узрока урушавања његовог статуса у свим сферама њихове употребе.

Када је ријеч о примјени будућег закона у Републици Српској наглашено је да се њиме ни на који начин не угрожава статус језика и писама друга два конститутивна народа.

„Устав Републике Српске помиње три језика и два писма, али писма не везује ни за један језик. Природно је да се законом регулише и обезбеђује употреба ћирилице, јер је она, не само традиционално српско писмо, него и једна од основних српских идентитетских карактеристика“, наведено је у саопштењу Одбора за стандардизацију српског језика.

Наглашено је да се усвајањем овог закона Срби не одричу српске баштине која је стварана на латиничким писмима него да, напротив, циљ мора бити да држава и научне и културне институције трајно воде бригу и о том, за Србе најзначајнијем дијелу писане баштине.