07/09/2024
– Њихови нестанци су у вези са касарнама бивше ЈНА или мјестима у којима су вођене борбе. У Хрватској су у питању Вуковар, Нуштар код Винковаца, Бјеловар, Карловац, логор Лора код Сплита и Осијек – рекла је Васовићева.
Нестанци војника ЈНА у БиХ дешавали су се на Купресу, у Ливну, Босанском Броду и на другим локацијама.
Навела је да се у осаријуму на гробљу Лешће у Београду још налазе похрањени посмртни остаци 22 неидентификована војника ЈНА, а један је на гробљу у Обреновцу и сви би требало да буду идентификовани.
– Комисија улаже напоре самостално, али и на регионалном нивоу у сарадњи са надлежним институцијама у Хрватској и БиХ, како би ови посмртни остаци били идентификовани и предати породицама ради сахране – рекла је она.
У протекле четири године породицама су предати посмртни остаци седам војника ЈНА, а посљедњи је Слободан Спасојевић, чије је посмртне остатке српска Комисија преузела од Хрватске 3. септембра и биће сахрањени данас уз војне почасти у Горњем Катуну код Варварина.
Спасојевић је служио војску у касарни ЈНА у Вараждину и води се као нестао од октобра 1991. године.
Међу седам војника ЈНА чији су посмртни остаци предати породицама у протекле четири године је и Драган Драгановић /1972/, који је страдао заједно са мајором Тепићем.
Драган Драгановић био је најстарије од 12 дјеце у породици, из села Челиновац код Градишке, а три мјесеца након одласка на одслужење војног рока погинуо је бранећи касарну ЈНА код Бјеловара.
Погинуо је у 19. години док је са мајором Миланом Тепићем и војником Стојадином Мирковићем бранио складиште наоружања у Беденику, 29. септембра 1991. године.
Драганови посмртни остаци преузети су од Хрватске 1995. године и сахрањен је као НН лице на гробљу Лешће, а послије позитивног ДНК налаза предати су 21. јула 2022. године Институту за нестале особе БиХ ради коначне идентификације и предаје породици.
09/03/2026
