Никола Шобот, начелник кардиохирургије УКЦ Републике Српске, рекао је да оно што највише угрожава кардиоваскуларне болеснике јесу управо нагле промјене времена. Имамо нагло захлађење и то је нешто што изазива стрес на кардиоваскуларни систем и сигурно доводи до погоршања стања кардиоваскуларних болесника.

Никола Шобот

Свака нагла промјена је изазов за кардиоваскуларни систем и ту треба бити доста пажљив, да се то промјене минимализују најоптималније што можемо, каже Шобот за АТВ.

„Што се тиче кардиоваскуларних болесника, ту се треба обратити посебна пажња на редовно узимање терапије, на смањено излагање стресу и да прилагодите и гардеробу, као и промјену уласка из топлог у хладно. Наравно, не можемо утицати на временске услове али можемо прилагодити себе“, изјавио је доктор.

Битне су редовне контроле, посјета кардиологу и редовно узимање терапије и то све, каже доктор Шобот, држи кардиоваскуларни систем у балансу тако да се лакше носи са овим промјенама.

„Промјене утичу на комплексан организам, то није ништа ново, тога је било и раније. Оно што сам ја примјетио у свом радном искуству да управо та нагла промјена времена, без обзира да ли отопли или захлади, изазива повећан стрес на сами организам. Онда се то код кардиоваскуларних болесника манифестује или код пацијената који нису знали да су кардиоваскуларни болесници, долази до манифестације болести, нажалост, понекад са најтежим посљедицама, у смислу срчаног удара, поремећаја срчаног ритма, али и неких свакодневних тегоба“, рекао је Шобот.

Током наглих промјена и пада или повећања температуре долази до ширења или скупљања крвних судова гдје се повећава само оптерећење на срце као орган који пумпа крв у крвоток. Ту долази до промјене цјелокупног кардиоваскуларног тонуса организма и онда као посљедица стреса, можемо имати повећање крвног притиска, поремећај срчаног ритма или евентуално руптуру атеросклеротских плакова који већ постоје на крвним судовима и до посљедичног настанка инфаркта миокарда, погоршање ангине пекторис.

Доктор Шобот каже да је током оваквих временских услова, односно, наглог захлађења, повећан и број пацијената који се јављају на УКЦ-у Српске.

Број грађана са срчаним болестима је нешто изнад европског просјека, а што се тиче укупне смртности и обољевања кардиоваскуларне болести су нешто мало изнад 50 одсто.

„Што се тиче кардиоваскуларних болести превенција може да уради пуно, међутим, доста често се срећемо са ситуацијама у којима се здравље узима здраво за готово, а када се деси проблем настаје драма. Удружење кардиолога ради све што може и на све начине се трудимо да подигнемо свијест становништва о овим болестима“, изјавио је Шобот.