Све је почело када су у име краљевске владе, послије мучних преговора, након оцјене да је Југославија стратегијски у безизлазном положају, а да се никаква помоћ од савезника не може добити, у Бечу протокол о приступању Тројном пакту потписали министар предсједник Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар-Марковић. Тог дана 27. марта у народу је ескалирало вишегодишње незадовољство, изазвано политиком кнеза Павла Карађорђевића, владе Цветковић-Мачек, а надасве потписивањем Тројног пакта. Организован је војни пуч, збачена је влада, а на престо је доведен још малољетни краљ Петар II Карађорђевић и све то уз благослов Српске Православне Цркве.

Истина о догађајима 27. марта

Ипак, комунисти тј. послијератна власт успјела је да себи препише заслуге за организовање протеста, иако су тада њихове малобројне присталице биле или по затворима или у строгој илегали и тиме направи једну од највећих манипулација и заблуда 20. вијека. Снимци јасно потврђују да иза тих демонстрација никада није стајала комунистичка партија, као ни да су пароле „Боље рат него пакт“, „Боље гроб него роб“ или срп и чекић биле њени основни симболи. Напротив, демонстарнти кличу краљу Петру II, Русији, Британији и јасно поручују читавом свијету да не желе да се сврстају у ред фашиста, унапријед свјесни догађаја који ће услиједити, наводи портал „принцип“. Народ је знао да не постоји шанса да их рат заобиђе, а на овај начин жељели су да трагедију која је убрзо услиједила дочекају чисте душе.